Достојaн заступник пред Богом и Светим Савом
Његова Светост у Пребиловцима окружен Пребиловчанима.
Патријарх српски Павле преминуо је 15. новембра 2009. у 10.45. Био је на Војно медицинској академији на лјечењу од 13. новембра 2007. године. Патријарх Павле (родно име Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији.
У родном мјесту је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Тузли, вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.
На ванредном засједању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990, којем је предјседавао загребачко-љубљански митрополит Јован Павловић, замјеник тада оболелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем. Како ниједан од кандидата није добио довољан број гласова избор је обављен жријебом на „апостолски начин”, тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха.
Тако је Павле постао 44. поглавар СПЦ. Устоличен 2. децембра 1990. у Саборној цркви Св. Архангела Михаила у Београду од стране 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Патријарх Павле је тада истакао да му је једини програм рада Јеванђеље.
За вријеме овоземаљског живота за вjерујући народ био је светитељ који по земљи хода. Био је познат и по томе што је користио средства јавнoг превоза на путевањима по Отаџбини. Посјетио је бројне православне цркве: цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији.
Након што је служио Свету литургију са опјелом Патријарх српски Павле 4. августа 1991. године свјештао је крипту у коју су сахрањене жртве из Другог свјетског рата
Његова светост који је 15. новембра 2009. oтишао међу светитеље гдjе га вjерујући Срби од тада имају ”као достојног заступника пред Богом и Светим Савом“, био је у Пребиловцима у три наврата. Поклонио се земним остацима мученика изнјетих из јама док су боравиле у сеоском дому, цјеливао их и служио помен. На 50-ту годишњицу страдања освјештао је темеље спомен цркве и крипту, а затим је, са владикама Атанасијем и Иринејом и свештенством, служио Свету литургију и опјело мученицима, чије су мошти, потом, положене у крипту. Ту, у Пребиловцима, између осталог рекао је: “Ко је ове људе, жене и децу, чије кости овде леже, питао пре рођења хоће ли бити Срби, Хрвати или Словенци и у којем ће се народу родити, и по којој би то правди било да се некоме упише као заслуга то што се роди баш у том народу. То није по божијој правди, него по неправди једног помућеног ума и савјести за које се Син Божји на крсту помолио: Опрости, 'Оче, не знају шта раде'. Зато не смијемо пристати на злочин по било коју цену. Боље је да идемо у јаму него да некога у њу гурамо. Постоји вечни судија и његов неминовни суд. Само ће преведници и мученици ући у његов свет правде“ (a. д.-м. ј.)
Његова Светост патријар српски Павле Пребиловце је посјетио у три наврата. На каналу Youtube објављен је филм о посјети Пребиловцима која се догодила у фебруару 1991. године. Филмови су још један докуменат о величини злочина у Пребиловцима 1941. године али и о снази и дубини мисли Његове Свестости патријарха Павла.
--------------
Публиковано 16. новембра 2009. Године
