Крај небриге о Хутову блату!?
Свјетска организација за заштиту природе WWF почетком децембра (2012.) покренула је медијску кампању неби ли се сачувао чувени парк природе Хутово блато. Годинама присутан нерад локалнe, кантоналнe и федералне власти, надат се, промјениће драматичан Апел из сједиштва WWF уз који се траже и потписи подршке иницијативи свјетске организације, како би се на одговорне у БиХ извршио додатни притисак. Уколико се до фебруара 2013. године овом својеврсном петицијом прикупи 10 хиљада потписа Апел WWF, планирано је, биће предат властима у БиХ од локалног преко кантоналног до федералног и државног нивоа.
Посјетиоцима нашег портала из Херцеговине који најбоље знају које све вриједности има Хутово блато упућујемо позив да подрже Апел и потпишу петицију која се налази на официјалном сајту Парка природе Хутово блато.
Мотив из Хутова блата. Ријека КрупаСнимио: Олоф Неслунд (Шведска)
WWF реализује од 2007. године пројект “Дијелимо воде”. Циљ пројекта је унапређења и заштите природе путем побољшања управљања водама у ријечним базенима Неретве и Требишњице.
Парк природе Хутово блато је одабран је с циљeм заштите од највећег значаја. У подручју управљања водама, Хутово блато представља скуп свих узводних утицаја и представља срце система гдје се сусрећу воде Неретве и Требишњице. У подручју заштите природе, Хутово блато је уврштено на листу мочвара од међународног значаја (Рамсарска конвенција). Значајно је за миграторне птице, ендемске врсте риба и уопште је богато биљним и животињским врстама.
WWF Медитерански програм је утемељио стручни тим с циљем да анализирају потребе за водом (квалитет, количину и вријеме), живот кључних биљних и животињских врста Парка природе Хутово блато. Поред истраживања биолошке разноликости, урађене су студије хидрологије и хидрогеологије с циљем разумијевања замршеног водeног система Хутовог блата смјештеног у кршком окружењу с безбројним подземним водотоцима који доводе и одводе воду. Природни водeни режим је значајно нарушен изградњом хидро-техничке инфраструктуре у горњим дијеловима базена што угрожава опстанак биљних и животињских врста на овом подручју.
Циљ WWF-овог стручног тима је да се, колико је то могуће, опонаша природни проток воде кроз Хутово блато. Рјешење је сложено и захтјева више научних информација (режим вода је врло комплексан), као и усуглашавања са широким спектром учесника. Хутово блато, примјера ради, не прима воду из површинских токова, већ подземним путем из сливa Требишњице и Брегаве. Влажна станишта (мочваре) и језера Хутовог блата прикупљају ту воду те је испуштају кроз ријеку Крупу у ријеку Неретву.
WWF-ов стручни тим фокусирао се на потребе биолошке разноликости за водом у Хутовом блату. Извршена истраживања биолошке разноликости показала су да би рестаурација поплављених ливада на пет главних тaчака Парка спријечила губитак биолошке разноликости. Коначан захтјев постављен је на минимално 10 цм нивоа воде на кључним површинама у периоду од октобра до марта, до 10 цм у времену од априла до јуна, и сушни период од јула до септембра. Tокови Хутова блата и Деранског језера не смију бити сухи ни у једном периоду године.
У циљу допуњавања података о ових пет кључних површина, тим је развио планове за мониторинг (праћење) количине воде, квалитет воде, ихтиологије, орнитологије и флоре. Паралелно с успостављањем мониторинга, тим је идентификовао рјешења која би могла обезбједити повољне услове на ових 5 кључних површина.
Два су типа могућих рјешења.
Довести воду до тих кључних површина користећи природне подземне везе између Поповог и Дабарског поља с Хутовим блатом, то јест дословно имитирати природне токове. Таква рјешења била би најповољнија али су она у корелацији с бројним несигурностима, и нека од тих рјешења било би технички захтјевно остварити.
Друга група рјешења су техничка и инфраструктурна рјешења, којима би се осигурао довољан доток воде у Хутово блато из сусједних умјетних акумулација. Та би рјешења била ефикаснија у смислу осигурања довољних количина воде, али би због квалитетa воде могла имати неповољaн ефекат који би могao бити додатна пријетња биолошкој различитости Хутовог блата.
Да ли се Хутово блато може спасити након деценија јавашлука, небриге и сваке врсте девастације овог драгуља Мајке природе? Велико је то питање. Овдје је човјечија рука, као ријетко гдје, уништила све вриједности. Власт је код очију била слијепа или је свјесно доприносила нерадом, у дужем временском периоду, уништавању Хутова блата. Од некадашњих преко 300 птичијих врста којима је Хутово блато било зимовалиште, данас птица заправо и нема. Најтрагичније је да је ниво вода у Хутову блату опао више од једног метра, да су природни водени токови пресахли, ливаде испод којих је тражен тресет уништене. Остало је једино да наука пронађе одговор на питање; како сачувати Хутово блато. С тим у вези охрабрује укључивање WWF. Пренјели смо некe од планова WWF како би требало заштити Хутово блато. Но, да би се овим пословима приступило неопходно је анимирати власт у БиХ од локалног до државног нивоа. Да ли ће се у томе успјети, остаје да се види!? У жељи да пројекат ”Дијелимо воде” успије WWF сугерише и потписивање петиције. У фебруару наредне године, 2. фебруара, како рекосмо, уколико се сакупи 10.000 потписа, Апел за заштиту Хутова блата WWF ће званично доставити на следеће адресе: Електропривреди Хрватске заједнице Херцег Босна, општини Чапљина, општини Столац, Агенција за воде слива Јадранског мора, Фонду за заштиту човјекове околине Федерације БиХ, истом Фонду Херцеговачко-неретванскoг кантона, Влади Херцеговачко-неретванског кантона и Влади Федерације БиХ.
Посјетиоце портала Пребиловци- село на Интернету позивамо да се одазову позиву WWF и потпишу петицију. Петиција је објављена на официјалном сајту Парка природе Хутово блато.
Публиковано у децембру 2012. године
У сједишту планетарне организације WWF за заштиту природе портал Пребиловци-село на Интернету обавјештен је да је током децембра и до половине јануара Петицију о заштити Хутова блата потписало 3.474 човјека. Како је планирано петиција се потписује до 2. фебруара. Уколико је потпише 10.000 људи Апел за заштиту Хутова блата биће уручен представницима власти од кантоналног до државног нивоа као и организацијама које брину о заштити природе и фирмама које својим радом угрожавају или могу угрозити Хутово блато. Имајући у виду чињеницу да је велик број портала у БиХ и другим земљама из окружења пренио Апел WWF зачуђујуће је да је тако мало људи подржало Апел и потписало Петицију. Остаје да се види да ли ће у наредних петнаестак дана циљ од 10.000 потписа бити остварен. У жељи да се то догоди доносимо ову кратку биљешку уз позив да се прикључите потписивању Петиције.
Недостаје, дакале, око 6.500 потписа.
Web-тим, у Пребиловцима, 3.јануара 2013.
