.

Др Атанасије* (Јевтић) Епископ умировљени Захумско-херцеговачки Професор емеритус Православног богословског факултета Универзитета у Београду

ПРЕБИЛОВАЧКИ МУЧЕНИЦИ

И ЈАГЊЕТОВИ СВЕДОЦИ

САЖЕТАК: Излагање на тему сведочења вере (мучеништва) образложено је како новозаветним и теолошким промишљањима – мисли и поуке Св. Апостола Павла, Св. Првомученика Архиђакона Стефана, Св. Игњатија Антиохијског, Св. Јустина Ћелијског, Св. Владике Николаја Жичког – тако и примерима страдања из историје српског, јеврејског и других састрадалних народа.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Пребиловци, Шурманци, мучеништво (сведочење), Јагње Божије, теологија, литургија.

Завичајни портал преноси део текста који се односи на Пребиловце.

Не знам да ли сте чули, да објавим велику радост, ако вам већ није Владика Јован објавио? О нашим Пребиловачким Мученицима? Дали смо у Манастир Јасеновац неколико костију њихових, два пута страдалих у јами Шурманци, врло близу Међугорја, дубокој деведесет метара; кад су извађени 1990. године, било је четрдесет сандука костију. Онда је покојни Митрополит Владислав, царство му небесно, Сарајевски и Херцеговачки, припремио један храм, у ствари више контуру храма, да они буду похрањени у њеној крипти. Године 1992. то је минирано. И један, од кога се не би тако нешто очекивало, рекао је: „Нисмо ми минирали мошти, него само ту макету цркве.” Ми смо после тога, на том месту, подигли величанствену цркву Васкрсења коју је пројектовао архитекта Пеђа Ристић, који је иначе и друге цркве мученичке и пројектовао и подигао, и његов син Сава скупа с њим, који му је сада у томе наследник. И, хвала Богу, тамо у Пребиловцима та црква сада функционише. Те мошти које смо узели из цркве у Пребиловцима и донели их у Манастир Јасеновац, оне су сведоци Христови! Зато ћу овде да произнесем тропар Пребиловачким Мученицима који сам, иако мутав, како ја волим да говорим деци, саставио у глас осми:

Свети новомученици Пребиловаца,

За Христа бачени у јаму Шурмановаца,

Вером нађосте вечно пребивалиште[1]

У царству крста и васкрсења,

Љубављу таму и мржњу победисте,

И кости ваше кô Савине попалише,

Господа молите за вечно спасење,

И свему свету јеванђељско покајање.

Свети мученици нас подсећају на то, на спасење свију. Они нису изазивали, провоцирали, да би себи стекли спасење, јер онда не би бринули о спасењу својих мучитеља, него су били људи смирења попут Првомученика Архиђакона Стефана који је говорио „Не прими им, Господе, ово за грех!”; као што је и Првомученик Христос тако говорио: „Не прими им, Оче, ово; опрости им, не знају шта раде!”

(…)

Дакле, ми прослављамо Новомученике Пребиловачке и, хвала

Богу, чуо сам да су на Илиндан промирисале њихове мошти код вас

у Јасеновцу. Сад ћу говорити с тобом и са сестрама да ми узмемо

један део тих моштију које су замирисале и да их вратимо у Пребиловце, зато што је то велики дар и велика милост Божја; да се миро

њихово, мироношење и мироточивост њихова пројави и у њиховим

Пребиловцима. Тиме се на неки начин завршава и њихова и ваша

мисија: ових дана је била нека емисија или серија о Немањићима

на РТС-у, на првом програму. Завршава се тиме како над светим

миром потеклим из тела Светог Стефана Немање Свети Сава мири

браћу. И то је добар завршетак, то је прави завршетак.

(…)

* Умировљени Епископ Захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевтић) (1938–2021) светски је познат патролог и историчар Цркве. Докторирао је у Атини 1967. године на тему „Еклисиологија Апостола Павла по Светом Златоусту”, а предавао је, између осталог, у Србији, Француској и Русији. Први је професор емеритус у историји Православног богословског факултета Универзитета у Београду, као и председник Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа на више светских језика, од којих се на тему историје страдања, пре свега, издвајају „Од Косова до Јадовна – путни записи” (1982), „Страдање Срба на Косову и Метохији 1941–1990” (1990) и књига „Великомученички Јасеновац – документи и сведочења” објављена 1990. године. По властитој жељи владика Атанасије сахрањен је код манастира Тврдош са земљом из Јасеновца, Косова и Пребиловаца.

Извор; Новомученици: Полиперспектива VI

Издавачи: Музеј жртава геноцида,

Београд Трг Николе Пашића 11/III,

Одбор за Јасеновац

Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркв

Приредили:

Епископ пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк)

и Стефан Радојковић

Тираж, 300 примерак

Књига Новомученици: Полиперспектива VI објављена је на глобалној мрежи у ПДФ-у

[1] Ово је алузија на рушени и обновљени храм у Пребиловцима