.

ПРЕБИЛОВАЧКА ОГЊИШТА. Прича о селу у коме је у Другом свјетском рату од 10 Срба убијено 9

„И биће пусти Пребиловци. Глас људски неће се чути, птице неће пјевати, нити ће волови рикати, коњи хрзати… Потом ће село бити обновљено и биће град...“,

                                                                Пророчанство је Спасоја Трипковића Лалића.

Аутор: srpskainfo  19. октобар 2022 у 14:59

Једино у вријеме када су стари Драгићевићи основали насеље на мјесту данашњег села Пребиловци, а било је то на размеђу XIV и XV вијека, ово насеље имало је мање становника него што има данас.

Међутим, данас, укључујући оне који су рођењем везани за Пребиловце, село има више становника него је икад имало. А, нарастало је и до хиљаду чељади.

Мало је мјеста, чак и у свјетским релацијама, која су као Пребиловци доживјела сличну трагедију у Другом свјетском рату. У том рату деветорица од десет мјештана су убијена. Само један је остајао у животу. У овом потоњем рату погинула је једино старица, Драгиња Медић. Осталих 175 становника је протјерано са свог огњишта. Свака од 112 кућа је запаљена. Протекла је готово цијела посљедња деценија минулог вијека када се у селу поново чуо људски глас.

Данас Пребиловци имају свега 43 стална становника, за 14 мање него у вријеме првог послијератног пописа у дејтонској Босни и Херцеговини.

- Све је у животу двога, само су Мајка и Завичај једнога – мисао је која је предата памтивјеку овдје у Пребиловцима, једнако као и она „Човјек у брду, тиква у пољу”. Или „Мала шкаља, велик камен држи”.

Бројни су трагови у селу и његовој ближој и даљој околини које су иза себе оставили некадашњи становници. Данас их препознајемо по мраморовима у православном гробљу и Ждракановића винограду, у кућама на спрат из времена Отоманске империје, уломцима керамике пронађеним на Сухића градини.

Археолог Рашко Рамадански датирао их је у вријеме првог миленијума прије нове ере. Непрегледни су дувари око села, бројни топоними својим именом свједоче чиме се житељ села накад бавио и од чега је живио.

Ушушкао је село на падинама Бијеле влаке и Грапка са амфитеатарским положајем у односу на висораван Краварицу испред села. Од половине друге деценије XXI вијека гледају се село и храм Васкрсења Христвог на Краварици – ријетки живи становници и хиљаде силом упокојених из села и Доње Херцеговине чија су имена овјековјечена на чак 80 квадратних метара зидова храма у који се улази из амфитеатра, окренутог према селу.

У вијековном трајању Пребиловчани су држали корак са новим временима изградњом кућа на спрат од 1701. до 1851, подизањем зграде за основну школу (1924.) која је понијела име краља Милутина, изградњом макадамског пута од моста на Брегави до села (1946.), обновом школске зграде (1954.).

Стару школу, са позорницом, преуредили су у Дом културе на радост све бројнијој омладини у селу а подигли нову школску зграду (1957.) која је располагала са двије учионице и станом за учитеља. Уређењем простора између нове школске зграде и Дома културе добио се простор за подизање споменика (1962.) који је подсјећао на страдање становника Пребиловаца у вријеме НДХ  и допринос народа овог села Народноослободилачкој борби (1941-1945.). Тако је уређен централни дио насеља.

Уз обновљени Дом културе који је тада (2008.) освјештан и понио име Културни и духовни центар свети краљ Милутин данас се налази у рушевинама школска зграда. Споменик је девастиран као и, још увијек, већина од 112 кућа у селу. Донацијама је обновљено само 27 пребиловачких кућа, 12 огњишта обновљено је личним улагањем њихових власника. Водовод до села је незавршен, асфалтни пут до села и кроз село у веома је лошем стању,

Много тога у Пребиловцима чека обнову.

- Гледано појединачно наше снаге су слабе и недовољне за обнову села. Међутим, ако се удружимо, без разлике гдје живимо и радимо, могли би и требали радити за добробит села и његову будућност. Родно село треба нас данас више него икад – каже Павле Екмечић. предсједник Управног одбора новоформираног удружења грађана „Огњиште”.

Како каже, ослањајући се на значај Пребиловаца у новијој историји, реално је очекивати помоћ и подршку од власти у Босни и Херцеговини и Србији.

– Но, прије тога и прије свега, требамо ми Пребиловчани лично осмишљавати и подржавати активности у Пребиловцима за Пребиловце. На том трагу покренули смо иницијативу, формирали и регистровали завичајно удружење које има сједиште у селу. Жеља нам је да окупимо што више Пребиловчана и да заједно бринемо о селу и његовим потребама. Удружење се налази на почетку рада и са амбициозним плановима. Какав ће резултат бити у нашем раду зависи од свих нас и наше подршке новоформираном удружењу – закључује Екмечић.

Уз постојећи храм Васкрсења Христовог на улазу у село, реконструкцијом старе школске зграде, претварањем њене намјене у туристичке сврхе, отвориле би се могућности да се повратничка домаћинства почну бавити вјерским и сеоским туризмом. Ово тим прије што је у протеклим годинама храм Васкрсења Христовог посјетило више од 50 хиљада вјерујућих Срба.

Пребиловачка братства увела су лијеп обичај који је прерастао у традицију, да буду кумови Славе пребиловачких и доњехерцеговачких мученика која се слави, према календару СПЦ, 6. августа. До сада су били кумови Драгићевићи, Надаждини, Екмечићи и Ждракановићи. Наредне године то ће бити Булути, а годину дана касније Брњашићи.

Шеснаестог октобра у Пребиловце су стигле двије групе са 26 поклоника из Црне Горе и Србије. Присуствовали су Светој литургији у Храму Васкрсења Христовог. Свештеник из Црне Горе, Бјелица Видаковић, који је стигао са вјерницима, саслуживао је са мјесним парохом Марком Гојачићем. Ово поклоничко путовање организовало је удружење ”Ружа вјетрова” из Бијеле. Слободанка Бобана Желалић, која води удружење, каже нам  да из Пребиловаца одлазе са снажним утисцима и уз безграничну захвалност домаћинима на срдачном дочеку и пријему за вријеме боравка у селу. Поклоници из Србије стигли су у организацији Српског национално друштва ”Пребиловци” из Београда које је, од формирања 2006. Године, дало крупан допринос у изградњи храма и обнови  села. Организовали су, уз то, више од двадесет поклоничких путовања до Пребиловаца.

Имају Пребиловци све претпоставке да се баве вјерским и сеоским туризмом. Село и Храм Васкрсења Христовог већ се налазе у програмима Доброчинства и других поклоничких агенција СПЦ. Географски положај села са благом климом, близина природног и орнитолошког резервата Хутово блато, Јадранског мора те богатство културно-историјских споменика у непосредној близини села пружају неслућене могућности за садржајан боравак у овом крају.

Још 2016. године Павле Булут (95), данас једини живи свједок догађаја у Пребиловцима из 1941. покренуо је иницијативу да се обнови свака рушевина у селу. То је саопштио у писму које је упутио у завичај и предложио да се формира фонд у који би се сабирала средства за ту намјену. Миленко Јахура прочитано је Павлово писмо на скупу у Културном и духовном центру свети краљ Милутин којем су присуствовали сви повратници у село, али и добар број оних који, нажалост, не живе у селу јер, још увијек, имају статус расељеног лица.

Мало је рећи да је писмо са одушевљењем примљено међу присутним.

– Данас, када промишљамо о селу и како оживјети утуљена пребиловачка огњишта, јединствена је прилика да заборављену иницијативу Павла Булута оживимо – истиче Павле Екмечић.

Увјерен је да ће то ”Огњиште” учинити користећи искуства у раду планетарне организације Срби за Србе. Другим ријечима то значи да ће, кад фонд за Пребиловце почне са радом, свака донација, сваки одвојени динар, долар или евро и њихов утрошак бити јавно доступан на завичајном порталу Пребиловци – село на интернету, утемељеном далеке 2006. године.

--------------------

Овај текст објављен је 19. октобра 2022. године на порталу www.srpskainfo.com одакле текст преносимо на празник Свете Петке 2022. на завичајни портал Пребиловци-село на интернету. Фотографије припадају фотодокументацији завичајног портала.