.

Стара кућа

Огњиште, вериге, сач, саџак, ћусегија, машице (искована лопатица за згртање жара и склањање пепела у котарицу).

На почађавелом зиду синија. Ту је и тава (тигањ) као и лопар са којим стопаница узима из наћви припремљен хљеб да га запреће на огњишту. С једне стране лопар је украшен, изрезбарен. Да се, кад затреба, украси погача његовим шарама. Дјеци на радост.

Огњиште je централно мјесто око којег се окупљају укућани.

Иза огњишта, из камена исклесан, стоји пријеклад за одлагање посуђа и других кућних потребштина.

Испред пријеклада, поред огњишта, два су камена кревета. На тим креветима се спавало, рађало и подизало потомство.

Код огњишта се, сједећи на шћемлијама, ручавало и вечеравало за синијом која се скидала са чађавог зида. Мало даље од синије je бичаљ чобанице и капута.

О черјену, подаље од ватре и огњишта, крто од врбовог прућа. Ту се чувају дрвене кашике.

Вериге, црни колутови нераскидиво везани у ланац, као људска кољена;

отац, син, унук, праунук, чукунунук...

Вериге висе од черјена до огњишта, као да спајају земљу са небом. На веригама котао у којем се спрема и чува храна. Чађаве, црне, свјетлуцаве - налик су ”оковиама” којима се човјек веже за кућу.

Текст, Ацо Драгићевић- Пашин

Фотографија: Младен Булут- Анђелков

-----------

На порталу Пребиловци-село на интернету, од 18. Маја 2017. године