.

Пребиловци на  каналу

Пребиловци пребивају на завичајном порталу али и у филмским и видео записима. Посјетилац портала Пребиловци - село на интернету и ове странице довољно је да једним кликом на одабрани наслов отвори видео или филмски запис о Пребиловцима и да се упозна са садржајем филма или видео записа.

Према једном нашем истраживању на глобалној мрежи налази се преко двије стотине видео и филмских записа снимљених у нашим Пребиловцима.

У овај избор укључили смо  14 видео и филмских записа у укупном трајању 246 минута. Уколико и ви имате приједлог за проширење листе линкова, пошаљите приједлог на официјални меил портала Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

У једном од одабраних прилога уредник магазина Печат (Јавни сервис Републике Српске) Нада Велетић у фебруару 2021. године поставила је питање; да ли је вријеме да се Пребиловци осликају на филмско платно?

У зборнику радова посвећених овом херцеговачком селу (”Прометеј” Нови Сад ”Огњиште” Пребиловци 2024.), читалац може пронаћи одговор на јавно постављено питање.

Пребиловци су дочекали да тек 1962. године испрате у војску првог регрута. Четири године касније у селу је рођена и прва беба чији су родитељи рођени послије Другог свјетског рата. Штампа тог времена није остала без вијести о првом војнику Јовану Лоли Ђурасовићу и првој беби Љиљани, кћерки Ане и Момчила Драгићевић.

Стасавала је генерација младих.

Првом регруту ускоро су се придружили и други младићи рођени у рату. Услиједила су и свадбена весеља младих рођених у слободној земљи.

Појављивање филмских екипа у селу био је својеврстан знак за узбуну актуелне комунистичке власти и поборника братства и јединства.

Трагање за одговором на питање, зашто је село толико чекало да испрати првог регрута и да се роди у селу прва беба, неминовно, захтјевало је расвјетљавање ратних догађаја и страдање пребиловачке дјеце у рату. Наиме, према познатом имену и презимену страдало је 284 дјеце.

У демократској, вишестраначкој и дејтонској Босни и Херцеговини ”одавно се упало у замку 'наших' и 'њихових' ратних злочина или хероја. По тој матрици функционишу и државне политике. Проблем је што ни Хрватска ни Србија, а ни Босна и Херцеговина, нису спремне да обиљеже тугу других и то је, нажалост, несрећа свих народа на Балкану. Ми смо једина земља у Европи која сваки дан обиљежава неко убиство. Саткани смо од убистава, појединачних или масовних. Док не смогнемо снаге и поклонимо се пред једним спомеником свим страдалим жртвама, неће бити среће на овим просторима”, изјавио је 8. августа 2015. године за DW (Deutsche Welle) у Пребиловцима новинар БХ-Радија1, Емил Караматић.

Три године раније 3. августа, владика Атанасије  освјештавајући камен темељац новог храма у бесједи је рекао; Пребиловци пребивају, трају и претрајавају. Тaj је косовски завет у Пребиловцима оствариван. Срби су народ пребивања. Бог је спор, али достижан. Не желимо освету, али желимо да се сви уљуде па и ми, да будемо људи, исправни и усправни као што су били мученици пребиловачки. Они нису само пребиловачки, они су свесрпски и свеправославни. Зато је богонадахнути владика и архитекта Предраг Ристић, Христово презиме има, везао овај храм са храмом гроба и васкрсења Христова.

Извори: YouTube канал и књига И испод сиве друге боје живе, зборник радова о Пребиловцима, стране 85 и  215.

Будимо људи!

Патријарх Павле у Пребиловцима.

За вријеме овоземаљског живота патријарх Павле три пута је посјетио Пребиловце

 Након посјете Дому културе, у новембру 1990. године, гдје су се налазили посмртни остаци жртава усташког злочина, претходно ексхумирани из херцеговачких јама, патријарх српски Павле задржао се у дворишту Дома културе у друштву са становницима Пребиловаца. Тада је одржао чувену бесједу. Будимо људи!

Патријарх Павле, у вријеме овоземаљског живота, још у два наврта посјетио је Пребиловце, у фебруару 1991. и 4. августа 1991. Тада је освјештао крипту и темеље будућег Спомен-храма, посвећеног Сабору српских светитеља. Потом је Његова Светост, на темељима започетог храма, служио Свету архијерејску литургију, а онда je oдржано опјело, на које се чекало пола вијека у оквиру којег је организована сахрана 4000 Срба из Доње Херцеговине који су претходно ексхумирани из 13 херцеговачких јама.

Пребиловце су посјетили и насљедници патријарха Павла; патријарх Иринеј који је свјештао храм Васкрсења Христовог 8. августа 2015. године подигнут на темељима миниране гробнице и порушеног храма у изградњи. Пребиловце је посјетио и Његова Светост патријарх Порфирије 23. септембра 2023. године. Тада је боравио у посјети Захумско-херцеговачкој епископији и након посјете манастиру Житомислић посјетио је Пребиловце гдје га је дочекало епархијско свештенство и знатан број вјерујућих Срба. Дјевојчице Сара (Драгићевић) и Милица (Булут) и дјечак Никола (Драгићевић) дочекали су патријарха, према прастаром обичају, са цвијећем, погачом и сољу

Трајање 16,30

Свједочење Павла Булута

Павле Булут над гротлом јаме Голубинке код Шурманаца 1961. године. Снимио: Милан Булут Ћебер

Павле Булут рођен је 1927. године у породици Максима и Руже Булут. Доживио је дубоку старост. Умро је 17. фебруара 2023. године у Београду гдје је живио и радио. Био је међу иницијаторима да се формира Српско национално друштво ”Пребиловци” и био је вишегодишњи предсједник Скупштине овог друштва. Сахрањен је на Централном гробљу на Вождовцу у понедјељак 20. фебрура 2023. године. Павле Булут, који је у десету деценију живота ушао без штапа, био је посљедњи живи свједок ратних догађаја у Пребиловцима 1941. године

Аутор, Мира Лолић Мочевић, ТВ Храм (Београд)

Трајање; 28,05

Сјећам се...

Честислав (Саве) Медан 1927-2015

Из сјећања Честислава Чеслава Медана, објављеног у серијалу Радио телевизије Републике Српске Стан Неретво

”Сјећам се ја… Мој покојни отац стао је за један камен и гледа на нас а ми бјежимо. Куда је он кренуо не знам, али је дошао у Пребиловце код Халила Ђулића. Халил га дочеко и реко му, 'Сава, иди доли у виноград наш. Храну ћу ти доносити али немој се помаљати нигдје, буди ту и не брини, ја ћу те обавјештавати о свему'. Тако нам је Халил причао. Ја вјерујем Халилу, јер он је нама кумовао, како смо били у јами долазио је Милан једну вече а дргу вече Војко, долазио су и Перо и Славко. Ја нисам долазио у Пребиловце, јер био сам мали, они су били јачи, долазили су код Халила Ђулића, тог муслимана, по хљеб. Он нам је рекао да су поубијани сви. И моји су поубијани код куће, код куће на Краварици…”  

Мира Лолић Мочевић

Под насловом "Стан' Неретво" током 2014. године објављен је циклус емисија на РТВ Републике Српске. Аутор Мира Лолић Мочевић. Доносимо наслове као и датуме објављивања појединих емисија; Херцеговина 7. јануар, Слободан 14. јануар, За незаборав 21. јануар, Сјећам се 28. јануар, Воскресење 5. фебруар, Љубав, Вјера, Нада 15. фебруар 2014. године.

 Завичајни портал Пребиловци – село на интернету објавио је приказ серијала.

Воскрeсење

У емисији Воскресење коју смо унијели у наш преглед документарних филмова и филмских прилога објављених у програмима радио телевизијских станица, аутор је користио 12 документарних фотографија које су пронађене и објављене на порталу Пребиловци-село на интернету, што је у емисији и наглашено[1].

У емисији говори академик Милорад Екмечић који је рођени Пребиловчанин затим Младен Булут Петков, Миленко Јахура, свештеник Данило Боро, Хајро Тиквеша, Манојло Сухић, Зоран Надаждин и Владислав Дожић са Института за судску медицину из Београда.  

Трајање: 39,26

Ево наше ђеце

Документарни филм Здравка Шотре

Трајање; 30,50

Треба живот да се врати

Пребиловци 8. августа 2015. године када је свјештан храм Васкрсења Христоог

Заједнички пројекат ТВ ХРАМ (Београд) и РТРС (Бања Лука). Учествују Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно '41,  Ацо Драгићевић, оснивач и урадник завичајног портала Пребиловвци село на интернету и Миленко Бато Сухић.

Аутор, Мира Лолић Мочевић, сниматељ Синиша Јелић, монтажер Мишо Ждињак.

Трајање, 18,50

Хајте анђели моји да летимо!

Милош Марковић

Радио-телевзија Београд. Аутор Милош Марковић. Објављено 1991. године.

У емисији говоре Пребиловчани који су преживјели покољ у августу 1941. године: Митар Шарић (1928-2001[2]), Анђа Зуровац Трипковић (1921-2002), Јованка Јока Медић Булут (1921-2004), Владо Булут (1906-1992), Манојло Сухић (1927-2013), Јока Екмечић Јахура (1923-2009), Љубо Ждракановић (1930-2003), Душан Надаждин (19О9-2005) и доктор Владислав Дожић са Института за судску медицину из Београда.

Након Свете Литургије и опјела које је 4. августа 1991. године служио патријарх српски г. Павле, бројном вјерујуће народу обратили су се и пјесници Матија Бећковић и Рајко Петров Ного.

Сценарио и текст припремио Милош Марковић, сниматељ је био Миодраг Павловић, тонски сниматељ Александар Арнаутоић, режија Зоран. Б. Петковић

 Трајање; 53 минуте

Помен за 4000 Срба убијених 1941.

БХРТ - Радиотелевизија Босне и Херцеговине

Учествују: Стоја Вукашиновић из Новог Сада и један човек и једна жена који нису представљени, Милан Гулић историчар Института за савремену историју из Београда,  Марко Гојачић свештеник

Аутор: Сабина Бузаљко

Трајање; 2,27

”Да ли је вријеме да се Пребиловци осликају на филмском платну”       

Прилог РТРС, емисија Печат, уредник Нада Велетић, новинар Наташа Милановић Зубац, 

”Мало је мјеста у БиХ гдје није било злочина једних над друим и гдје историја није забиљежила страдање народа па и потпуни нестанак. Херцеговачко село Пребиловци симбол је патње али и наде српског народа. Тринаест јама свједоче о монстуозном злочину Независне Државе Хрватске 1941. године. Други злочин поновљен је у посљедњем рату. Прича о Пребиловцима преноси се са генерације на генерацију, не да се мржња шири него да се никада не заборави. 

Да ли је вријеме да се и Пребиловци осликају на филмско платно?” упитала се на почетку емисије Печат из фебруара  2021. године уредница Нада Велетић. 

У књизи И испод сиве друге боје живе, зборнику радова о Пребиловцима (”Прометеј” Нови Сад, ”Огњиште” Пребиловци 2024. године, страна 215.) читалац може сазнати зашто је каснила филмска прича о Пребиловцима. 

” Појављивање филских екипа у селу био је својеврстан знак за узбуну међу поборницима братства и јединства. Трагање за одговором на питање, зашто је село толико чекало да испрати првог регрута у војску и да се роди прва беба, неминовно, захтјевало је расвјетљавање ратних догађаја и страдање пребиловачке дјеце у рату. Наиме, према познатом имену и презимену страдало је 284 дјеце.”

Учесници у магазину Печат РТРС, Драга Мастиловић, историчар, Марко Гојачић, свештеник и мјештани Алекса Драгићевић и Васо Булут.

Трајање 11,27

Владика Григорије: Пребиловци су мјесто оздрављења и васкрсења

Репортажа Херцег ТВ (Требиње), аутор: Тања Томић Шкеро, сниматељ Хаџи Ђорђе Бјелаковић

Учествују: Никола Драгићевић и Олга Булут Дурсум,

Tрајање 5

***

Владика Григорије (Дурић)

Писани и тонски запис бесједе епископа Григорија одржане на празник Светих мученика Пребиловачких и Доњехерцеговачких у Пребиловцима 6. августа 2021. године,

”Обновит ћемо овај храм! Као што видите круну на мојој глави, тако ћете видјети храм на овом мјесту. Биће то чудесан, диван храм”, рекао је владика Григорије над порушеним храмом Сабора српских светитеља и пребиловачких мученика који је 1992. године у операцији ”Чагаљ” ХВО и Хрватске војске уништен динамитом, минама и бомбама. 

Трајање 9,50

Пребиловци некад и сад

Душан Савић, један од учесника у Колаковој репортажи

Репортажа Небојше Колака. Публиковла ЕЛТАХД телевизија
Учествују: Глумац Петар Божовић говори фрагмен из бесједе Никола
Велимировића, Рада Екмечић Радош, Перо Ијачић, Предраг Лозо, Душан Савић,
Славица Драгићевић и пјесник Матија Бећковић

Трајање; 21,39

Пребиловци – тамо и камен има ожиљак

Документарни филм Сање Драгићевић Бабић

Сања Драгићевић Бабић

На 27. Међународном фестивалу медијског стваралаштва ”Братина” у руском граду Дмитрову филм Пребиловци – тамо и камен има ожиљак у категорији ”Најбољи страни филм”, у конкуренцији стотину филмова, у седам различитих категорија, трећу награду освојио је филм о Пребиловцима. Поред ове филм је освojио и ове награде: награда за најбољи сценарио на Међународном филмском фестивалу документарног филма „Shape of life“, у руском граду Перму, специјалну награду жирија за тему - на Фестивалу духовно-документарног филма у Зајечару, главну награду „Бдење Јакова Орфелина" на 16. фестивалу Филмско бдење душе у Сремским Kарловцима.

 Филм је сниман у љето 2021. године у времену од 20. до 28. јула те у времену од 6. до 8. августа 2021. године. Рађен је у продукцији РТС-а. Доживио је свјетску премијеру на 69. фестивалу документарног филма у Дому омладине у Београду 30. марта 2022. док је премијерно приказан на Првом програму РТС 14. априла исте године. 

Учесници у филму; Рајко Булут, Ливија Екмечић, Зоран Надаждин, Ацо Драгићевић, Миленко Бато Сухић, Богдан Брњашић, Алекса Драгићевић, Миленко Јахура, владика Григорије, свештеник Марко Гојачић, историчар Бојан Арбутина и доктори Иванка Баралић и Мирољуб Обрадовић са Института за судску медицину из Београда.

Трајање 1 час и 27 минута. 

Бесједа игумана Рафаила у амфитеатру храма у Пребиловцима

Свештеник Игор Мастиловић и Отац Рафаило на предавању у храму Васкрсења Христивoг

Свечаности обиљешавања Светих пребиловачких и свехерцеговачке мученике, 2024. године започеле су 4. августа Светом литургијом у храму Васкрсења Христовог. Начелствовао је игуман манастира Подмаине Рафаило (Бољевић). Отац Рафаило, у вечерњим часовима у храмовном амфитеатру, испуњном до посљедњег мјеста, одржао је и предавање које је посветио људском памћењу, снажењу духовног живота и културе сјећања. Духовну академију отворио је чапљински парох Игор Мастиловић. Отац Рафаило, омиљени је духовник код вјерујућих Срба, Његова бесједа, дуго након што је одржао препричавала се међу вјерницима уз нескривену жењу да оваквих бесједа буде више у храмовном амфитеатру и Духовном и културном центру Свети краљ Милутин. Игуман рафаио рођен је 3. септембра 1975. године у Подгорици, од оца Љубише и мајке Јулије. По рођењу је добио име Михаило. Замонашен је 27. августа 2006, када је и добио монашко име Рафаило. У чин јерођакона рукоположен је 29. августа 2007, а у чин јеромонаха 22. децембра 2007. године. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, 10. јануара 2010. одликовао га је звањем игумана. Настојатељ је манастира Подмаине од 2009. године. 

Трајање 1 час и 38 минута

[1] У књизи И испод сиве друге боје живе (502 странице), Прометеј Нови Сад, Огњиште Пребиловци 2024. године у Поглављу VII објављене су 72 фотографије међу којима је и њих 17 које су снимљене прије Другог свјетског рата. Ликови који се налазе на тим фотографијама препознати су и уз фотографију су објављенањихова имена. 

[2] Уз познату причу Митра Шарића, Никољдан у Пребиловцима која је први пут објављена у часопису Дијаспора/Diaspora (Стокхолм), година VII 2003. брoj 35, Митар је забиљежио прецизно да је тада имао 12 година 9 мјесеци и 24 дана.