Пребиловци

Постање насеља и поријекло презимена у Пребиловцима

Дедијеров насљедник

Професор Никола Лакета рођен је 18. децембра 1949. године у Плужинама код Невесиња. Ту је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву на групи историја, 13. јуна 1974. године. Радио је као професор историје у Невесињу (1974-1985) и Зеници (1985-1992). Послије избијања рата у Југославији, живи са породицом као избјеглица у више мјеста да би 8. jуна 1997. године породица Лакeта донијела одлуку да се пресели у Аустралију. У центру интересовања научног рада професора Лакете је Херцеговина, завичајно Невесиње и поријекло херцеговачких породица. Важи за једног од бољих познавалаца историје херцеговачких племена и њиховог кретања кроз историју. Oбјављује научне радове писане популарним језиком у српским листовима и часописима који излазе у Српској дијаспори. Активно учествује у дискусијама на глобалној мрежи, посебно на www.serbiancafe.com гдје допиноси упознавању читалаца са историјским темема. Активан је члан Црквено-школске општине вЂќСвети Јован КрститељвЂќ у мјесту у којем живи и гдје држи, често, тематска предавања.

Село Пребиловци добило је име по старој српској породици ПРИБИЛОВИЋ која је некада давно ту живјела. Ова породица помиње се у историјским изворима; у Повељи босанског бана Стефана, од 18. септембра 1332. године, гдје се говори о уређењу мeђусобних односа са Дубровником. Помињу се ови Хумљани као свједоци на повељи: велики војвода Владислав Галешић, Радослав Хлапеновић, Милтен Драживојевић, жупани Вукац и Иван Прибиловић по којима је село добило име Пребиловци.

Послије Прибиловића у селу Пребиловцима као најстарија породица помињу се Драгићевићи.

Драгићевићи, се помињу у историјским изворима у XIV вијеку. Помињу се у Дечанској хрисовуљи 1335. године. Живјели су на простору села Љубомира и Попова поља код Требиња одакле се покрећу ка Пребиловцима. У периоду од 1419. до 1454. године помиње се као свједок на повељама кнез Ђурађ Драгићевић. Турска освајања у Херцеговини 1481. године затекла су Драгићевиће у Пребиловцима.

Послије ослобођења Херцег Новог од Турака 1687. године, једна грана Драгићевића се сели 1692. године у Боку и околину Херцег Новог, гдје их има и данас. Миленко Филиповић у књизи Височка нахија, издање Српске краљевске академије из 1928. године пише о Драгићевићима из Херцеговине који се зову и Леке. Доселили су се почетком 1900. године у Подгору а одатле су одселили у Мисочу а касније у Подлугове и Сарајево. Славе Никољдан као и Драгићевићи у Пребиловцима. Драгићевићи из Подлугова носе свијест о поријеклу из Пребиловаца. Пола вијека раније још једна грана Драгићевића из Пребиловаца која је примила презиме Екмечић покренула се из овог села. Сели се у Србију, у околину Горњег Милановца, гдје се враћа изворном презимену Драгићевић. Родоначелник ове гране Драгићевића је Илија Ђуре Екмечић-Драгићевић. Његови потомци постали су позната фамилија Србије. Послије Првог свјетског рата један број Драгићевића, солунских добровољаца, сели се у Руско Село гдје и данас живе. У то вријеме догодит ће се још једна селидба Драгићевића из Пребиловаца у Бококоторски заљев.

Од Драгићевића воде поријекло, поред Екмечића, и ове породице: Ћирићи, Медићи, Сухићи, Шарићи, Ждракановићи, Трипковићи и Брњашићи. Сви славе Никољдан. Послије Драгићевића најстарија породица у Пребиловцима су Булути.

Булути, старином потичу из села Корјенића код Требиња. У једној од многобројних сеоба дошли су неки Булути у Пребиловце а неки су отишли у Боку. Славе Никољдан. Муслиманска породица Брајовић у Невесињском пољу води поријекло од правослаавне породице Булут из Габеле код Чапљине. У близини Габеле, некадашње Дријеве, налази се топоним Булутовац који се повезује са овом породицом.

Млађи досељеници у Пребиловце су породице: Медан, Банђур, Надаждин, Мирковић, Крунић и Ћук.

Mедани, су поријеклом из Храсна, преко Дабра дошли су на Доњу Трусину. Њихов род су Mедани у Дабру, Убоску, Банчићима, Пребиловцима и Ортијешу. Некад су Медани живјели и у Габели. Славе Јовандан.

Банђури, су из села Чаваш код Требиња, поријеклом су и старином од породице Мијатовић из Грмљана. У XVIII вијеку Банђури су из Чавша дошли у Убоско код Стоца. Једна група Банђура дошла је у Пребиловце да живе ту. Славе Никољдан.

Надаждини, су старосједиоци у селу Бјелојевићи код Стоца, има их и у оближњем селу Крушевица, Пребиловцима и селу Сопиљaнима код Коњица. Некада су Надаждини изгонили стоку на планину Морине код Невесиња. Славе Јовандан.

Ћук, ова породица доселила се у Пребиловце из Љубомира. Славе Јовандан.

Мирковићи, су дошли са поплата код Стоца. Славе Ђурђевдан

Биљешке уз прилог "Постање насеља и поријекло презимена у Пребиловцима"

Рад професора Лакете о Пребиловаца, који смо добили крајем маја 2007. године, за web-тим био је повод да на једном мјесту сакупимо податке о томе гдје данас живе поједине породице које воде поријекло из Пребиловаца. Највећa сеобa становника Пребиловаца у новијој историји догодила се крајем минулог вијека и била је присилна. Комплетно становништво је протјерано а село запаљено. Након окончања грађанског рата у БиХ у Пребиловце се вратио један број становника и обновио куће и живот у селу.

Драгићевићи, oно што се сигурно зна jесте то да Драгићевићи, пориjеклом из Пребиловаца, данас живе у Београду, Чачку, Руском Селу, Нишу, Никшићу, Подлуговима, Горњем Милановцу, Плочама, Подгорици, Херцег Новом (Зеленика), Новом Саду, Енглеској, Шведској, Билећи, Берковићима,

Булути, пориjеклом из Пребиловаца данас живена на три континента у 22 насеља из седам држава. Од Сиднеjа у Аустралиjи, преко Флориде у Америци до Фатнице код Билеће у Херцеговини. Три пута су броjниjи Булути у Београду него у Пребиловцима. Послиjе Београда наjвећи броj Булута из Пребиловаца, двоструко више него у родном селу, живи у Требињу.

Екмечићи, поред двиjе фамилиjе у Пребиловцима, данас Екмечићи живе у седам држава и у петнаест села и градова: Београд, Панчево, Нови Сад, Суботица, Руско Село, Боговађа код Лаjковца, Требиње, Билећа, Сараjево, Њуjорк, Сан Диjего, Ванкувер, Келн, Љубљана. Риjеч jе о 28 фамилиjа Екмечић.

Брњашићи, Брњашићи из Пребиловаца живе у Клепцима, Чапљини, Требињу те уВ СрбиjиВ (Краљево) и Црноj Гори (Подгорица). Укупно 6 фамилија.

Мирковићи, послије Другог свјетског рата живјели у Чапљини а одтле се у вријеме грађанског рата у БиХ 1992. Године одселили за Београд, двије фамилије

Ћук, после Другог светског рата преселили су се у Тасовчиће. Данас живе у Чапљини и Београду, три фамилије

Ћирићи, данас живе у Србији, Београд, једна фамилијаа

Надаждини, данас је једна фамилија у Пребиловцима. Живе у Гацку, Подгорици и Косовској Митровици, Гајдобри и Херцег Новом, шест фамилије

Банђури, из Пребиловаца данас живе у Вишеграду и Београду, три фамилије

Крунићи, живјели су у засеоку Грлић. Данас живе у Билећи и Пожаревцу, двије фамилије

Медани, у Пребиловцима су имали свој засеок, Краварица. Живе у Руском Селу, Новом Саду и Смедереву, три фамилије

Сухићи, Брдо или Сухића куће засеок Пребиловаца, налази се сјеверо-источно од Пребиловаца. Сухићи су до Другог свјетског рата били релативно бројна фамилија. Послије ослобођења у Пребиловцима је остала само једна фамилија док су три фамилије одселиле, Jедна у Тасовчиће код Чапљине и двије у Београд, гдје и данас живе.

Шарићи, живе данас у Билећи, Требињу, Београду.

Ждракановићи, данас живе у Београду, Шапцу и Братунцу.

Трипковићи, из Пребиловаца се селе у Аустралију, Енглеску, Београд, Миљевину код Фоче, Требиње и Билећу.

Медићи, из Пребиловаца одселили су у Чапљину а послије грађанског рата у БиХ 1992. године селе у Билећу, једна фамилија.

* Публиковано на www.prebilovci.net почетком јуна 2007. године