-
Топоними на подручjу Пребиловаца
-
Ада, Аћимова Башча, Алаговац, Бабиновац, Бара, Бараћуше, Биjела Влака, Биjеле њиве, Биjеле стиjене, Биволац, Близне гомиле, Борисовац, Бован, Брдо, Булутове траве, Бунарина, Вала, Велика Гомила, Велика вала, Велике ступице, Велики Зоjмир, Винине, Виногради, Врелина, Вучиjа jама, Гаревине, Главиждо, Главичица, Говеђи До, Говеђак, Гоник, Гостиљац, Гоjанов До, Горица (топоним у Козjим стиjенама коjи jе познат као непогрешив орjентир за вриjеме. Кад сунце обасjа Горицу, тачно jе 12 часов), Грков До, Гњедац (Гниjездац), Говеђак (Говеђи До), Говеђи пут, Густа грма, Грабак, Греда, Грлић, Далићуша, Даждинове врбе, Двогрла пећина, Дебела љут, Диjела, Драгићеве траве, Драгићеве куће, Дренова долина, Дукат, Дуго око, Ђевоjкин гроб, Екмечића градина (позната и као Велика градина), Екмечића траве, Ждракановића jаз, Женски пут, Жута плоча, Загон (Горњи и Доjњи), Засjек, Зоjмир, Jавич, Jарећак, Jазбина, Jарећа Ластва, Jарећа главица, Jевин кук, Jелим, Jефтиновац, Jохе, Jованова локва, Jежевине, Каjдрача, Каочина, Капуше, Камени вир, Кариманова башча, Кариновац, Катуниште, Кењчуша, Кљенова главица, Козjе стиjене (Козjи куци), Козлић, Коњски пут, Кошћелова Ластва, Кошћелски бус, Кратине, Краварица, Краjњи кук, Крижице, Крило, Крстина, Крмећи бус, Крунуша (Jаруга), Крч, Крчић, Кулине, Куничар, Куничина бара, Кучељак, Кућиште, Лађиште, Ласоханов гроб, Лазина (три су Лазине у атару Пребиловаца; Шарића, Банђурева и Лазина код Пребрђа- старословенска риjеч за искречено земљиште), Лапатиновац, Легло, Липова Ластва, Лиман, Ложишта, Луке, Лучица, Мала Вала, Мала гомила, Мале њиве, Мале ступице, Мала градина, Малокосовина, Малта, Мачиjа љут, Медин Гњедац, Међуограде, Метала, Метерезине, Морачево, Мосур, Мрвићи, Мржгаj, Миликића бус, Муjина пећина, Навиjаљке, Накло, Ноктац, Њиветина, Обло плесно, Оградетина, Орахов До, Орепак, Окосине, Омеђине, Осоjе, Пасjа глава, Пашина Башча, Питомина, Плочна Главица (Плошна Главица), Перала, Перишића плесно, Подворнице, Погледни кук, Покраjница, Понори, Посрани кук, Прдоца (Предоца), Пребрђе, Приграчина, Приjеворац, Приjешац, Присоjе, Прокопица, Прокос, Путолова Ластва, Раjевина, Раставци, Ражиште, Раздоље, Репи, Риjевца (Руjевца), Ривине, Росин вир, Рогоjевац, Руjево гувно, Рупине, Садине, Седло, Сjекавице, Смоковац, Смоквина, Смреке, Смрчна долина, Слановац, Солила, Страњик, Стањевац, Сухе зеленике, Сухића Градина, Сухиђа куће, Телећак, Тjесна продо, Телећаци, Торићина, Топине маслине, Трновци, Ћирина кућа, Ћирића ограде, Ћорлукина локва, Ћукова љут, Урмовина, Хабатнице, Хаџиjин бриjег, Хоргот, Хрвеница (Ервеница, Хервеница), Цвиjин чардак, Црно Брдо, Црноглав, Челина, Чолин челињак, Чардачина, Ђемина jама, Широка продо, Шопова башча, Шкркна jаруга, Шкрка.
-
__________
-
* на www.prebilovci.net од марта 2006. године, допуњено и комплетирано у фебруару 2007. године
|
У причи и легенди
|
Зов завичаја
Панорамски снимак Пребиловаца, у позадини се назиру куће засеока Грлић, постојбине свих православних Екмечића
Време не може уништити снове, може само отварати бескрајне путеве ка завичају
Тамо доле на југу старом постоји једно мало место сунцем окупано. Некад давно било је бројно, најбогатије у том крају. Све је вриштало од дечије граје! Али рат однесе, децу и снове, путеве нове. Генерације се проредише, Млади остадоше вечно млади!
Пола века касније готово све се поновило. Село је спаљено . Као да му је уцртан код страдања. Постали смо избеглице. Било је суђено да одемо. Овај пут живи.
Из пепела настаде нова генерација, малобројна али отпорна. И, она је успела да се сачува, намучена, разбијена, истерана али јака и никад уједињенија.
Причати, говорити, осећати, то је мудрост а и уметност Пребиловчана и њихових сродника, пријатеља и родјака!
Мост на ријеци Брегави, налази се уз асфалтни пут за Пребиловце
Обећали смо једном да ћемо подигнути цркву са спомен криптом, због њих уморених, због нас преживелих, због свих. Обећање би требали испунити! Треба да постоји место као вечно одредиште, траг да смо некад били доле на Неретви, да имамо где одлазити и увек се враћати у наше место, где сунце увек сија, где је вода најпиткија- наши Пребиловци, мило место на камену херцеговацком! Можемо обновити спомен костурницу као дуг према свим жртвама и мученицима пребиловачких и херцеговачких стратишта, али и према нама самим живим који смо протјерани са својих вековних огњишта без права на живот, без права на будућност са украденом прошлошћу, истргнутом садашњошћу и избрисаном будућношћу!
Шкрка, виђена оком камере аутора овог текста
Била сам летос доле. О Боже, дал има лепше место на свету!? Неретва се пружила, тако се раздужила, још је лепша, још зеленија, некако питомија, Брегава пресушила код старог моста, Шкрка ми све милија што ми је недостижнија, Буди се сећање на најлепше године које су се откотрљале као драго камење. Врбе посечене, али ја то не видим тако. Зарасло грање, поглед ми заклања. Али, срце види и оку невидљиве лепе слике заичаја. Еј лепото херцеговачка. Еј младости, лепа си као бехар бели, као ђердан девојачки на првој игранци, као шапат љубави!
Пролази време. Живот тече. Све се мења Сећање остаје. Требамо га освежавати одласком у роден крај сваког лета на пар дана. Време не може уништити снове, може само отварати путеве нове бескрајне, широке ка Пребиловцима, милом завичају.
Текст је написала Милада Екмечић из Новог Сада (Србија) а фотографије су смимили Весна и Вук Екмечић из Сан Дијега (САД), 24. октобра 2004 (мост на Брегави). односно 19. јула 2007. године (панорамски снимак села с погледом на Грлић). Објављено на www.prebilovci.net у јануару 2008. године
|