www.prebilovci.net web
 

Пребиловачке...

"Развук'о к'о Булут у планину"

У нашем народу постоjи ова узречица. Може се чути и данас далеко од Пребиловаца и Херцеговине. Обично се изговара као адекватан коментар на нечиjу љеност. А како су то Булути ишли у планину? Од Пребиловаца до планине Варде путовали су са стадом седам чела. Обавезно су коначили тамо гдjе их jе затекла ноћ и обавезно су сjекли ражањ за нову печеницу. А да нису развлачили таj пут и чинили коначишта послиjе сваког чела, могли су стићи за двоструко мање дана (jедно чело jе 12 часова, дакле ноћ и дан су два чела).
О првом стању Булута у Пребиловцима и старости овог братства читалац се може обавјестити на овој презентацији.

Драгићева

Јарила браћа, стари Драгићи, кукуруз у Ораховом долу. За вријеме кратког предаха, у тешком послу, који се у Пребиловцима зове душак, испела су се двојица браће на стољетно стабло смокве, да поједу коју смокву (трајало јe стабло баш те смокве до чувене зиме 1984. године). Док су брали и јели слатке плодове, ковали су Драгићeвићи планове како ће и они посадити смокве. Узеће на прољеће прутове баш са те смокве и потопити их на саџак у својим башчама. Како су сашли са смокве, тако су заборавили на план до наредног љета кад су поново јели смокве и поново ковали планове о садњи смокава . Од тада се у Пребиловцима кад когод нешто планира радити и о томе пуно прича, знa рећи: “Немој само да буде као код Драгића кад су садили смокве”.

У причи и легенди

Приче и легенде

Сухића и Екмечића градина


Сухића градина.
Криjу ли и какву таjну криjу неиспитане
зидине у околини Пребиловаца?
 
На подручjу Пребиловаца велика jе, чак необично велика, концетрациjа гомила (у литератури се спомињу понегдjе и као громиле). Риjеч jе о великим количинама камена сакупљеног на jедном мjесту и сложеном у облику пирамиде (гомиле). Међу овдашњим гомилама наjвеће су Велика гомила на брду Грабак изнад села и Гостиљац, гомила на кањону Брегаве иза Ждракановића ограда. Са гомила коjе се налазе на висоравни Краварица и уз пут за Пребиловце, дакле са оних коjе су биле приступачне, временом jе камен отjеран и наjвjероватниjе уграђен у путеве у куће. Тако су нестале гомиле код Булотових ограда на Краварици и код Банђуревих кућа, на улазу у насеље. У подножjу гомиле код Банђуревих кућа и данас jе видљив отворен гроб. Смjештен jе у средини гомиле. Видљиве су камене плоче коjе омеђуjу гробно мjесто. Гроб се по димензиjама битно разликуjе од гробова у коjе се данас људи сахрањуjу. Пуно jе краћи по дужини а и нешто jе шири од данашњих гробова. Како jе гроб мањих димензиjа, изгледом потврђуjе причу из народа, да су се некада у овакве гробове људи сахрањивали у онаквом положаjу у каквом су били у утроби своjе маjке. Уз ову могу се чути и приче како jе величину гомиле одређивао углед покоjника али и то како су гомиле ограничавале посjед властелина.
 



Поглед са Сухића градине,
Тамо иза оног брда jе Екмечића
градина. Милан и Миљан Сухић
из Београда на прађедовском
камену - градини коjа jе, Бог зна када,
названа
по њиховом презимену
Уз гомиле око Пребиловаца, коjих има и у другим краjевима Херцеговине, биљежимо и jедну легенду из Пребиловаца о постоjању два града у близини данашњег насеља коjе jе постоjало и у далеком средњевjековљу. Легенда памти градове на Сухића и Екмечића градини (у Средњем виjеку било jе довољно постоjање само jедне куле па да касниjе локалитет добиjе име град, односно градина). Данас су то огромне наслаге камена коjе се доимљу као порушен зид велике грађевине. Занимљиво jе да jе основни, видљиви, дио оба града подигнут у правцу сjевер - jуг. Ни наjстариjи мjештани не памте да су ови локалитети испитивани.


Ђевоjкин гроб на Диjелима
код Пребиловаца
У Пребиловцима се и данас може чути легенда према коjоj jе момак из jедног испросио дjевоjку из другог града. Испрошена дjевоjка, међутим, разболила се и умрла на дан када jе требала да пређе у кућу свог изабраника. Из оба града тражили су да се дjевоjка сахрани у њиховом гробљу. Да би се избjегао непотребан сукоб, нађено jе компромисно рjешење. Подjељено jе растоjање између два града на jеднаке диjелове и ту jе сахрањена дjевоjка. И данас на том мjесту коjе носи име Диjела (диjељено, подjељено), иза Пребрђа- на Лазини, постоjи гроб са крстом а народ га зове Ђевоjкин гроб.

Ова легенда инспирисала jе познатог писца Данила Марића, врсног познаваоца Херцеговине, да напише кратку љубавну причу Стоjа и Стоjо. Уз обjављивање ове приче доносимо три фотографиjа коjе илустративно потврђуjу приче коjе живе у народу из Пребиловаца. Кликањен на фотографиjе могуће их jе повећати. Фотографиjе jе у jулу 2006. године снимио Спасоjе Драгићевић