|
Пребиловачке... "Развук'о к'о Булут у планину" У нашем народу постоjи ова узречица. Може се чути и данас далеко од Пребиловаца и Херцеговине. Обично се изговара као адекватан коментар на нечиjу љеност. А како су то Булути ишли у планину? Од Пребиловаца до планине Варде путовали су са стадом седам чела. Обавезно су коначили тамо гдjе их jе затекла ноћ и обавезно су сjекли ражањ за нову печеницу. А да нису развлачили таj пут и чинили коначишта послиjе сваког чела, могли су стићи за двоструко мање дана (jедно чело jе 12 часова, дакле ноћ и дан су два чела). Драгићева Јарила браћа, стари Драгићи, кукуруз у Ораховом долу. За вријеме кратког предаха, у тешком послу, који се у Пребиловцима зове душак, испела су се двојица браће на стољетно стабло смокве, да поједу коју смокву (трајало јe стабло баш те смокве до чувене зиме 1984. године). Док су брали и јели слатке плодове, ковали су Драгићeвићи планове како ће и они посадити смокве. Узеће на прољеће прутове баш са те смокве и потопити их на саџак у својим башчама. Како су сашли са смокве, тако су заборавили на план до наредног љета кад су поново јели смокве и поново ковали планове о садњи смокава . Од тада се у Пребиловцима кад когод нешто планира радити и о томе пуно прича, знa рећи: “Немој само да буде као код Драгића кад су садили смокве”. |
У причи и легенди
|
Приче и легенде Сухића и Екмечића градина
На подручjу Пребиловаца велика jе, чак необично велика, концетрациjа гомила (у литератури се спомињу понегдjе и као громиле). Риjеч jе о великим количинама камена сакупљеног на jедном мjесту и сложеном у облику пирамиде (гомиле). Међу овдашњим гомилама наjвеће су Велика гомила на брду Грабак изнад села и Гостиљац, гомила на кањону Брегаве иза Ждракановића ограда. Са гомила коjе се налазе на висоравни Краварица и уз пут за Пребиловце, дакле са оних коjе су биле приступачне, временом jе камен отjеран и наjвjероватниjе уграђен у путеве у куће. Тако су нестале гомиле код Булотових ограда на Краварици и код Банђуревих кућа, на улазу у насеље. У подножjу гомиле код Банђуревих кућа и данас jе видљив отворен гроб. Смjештен jе у средини гомиле. Видљиве су камене плоче коjе омеђуjу гробно мjесто. Гроб се по димензиjама битно разликуjе од гробова у коjе се данас људи сахрањуjу. Пуно jе краћи по дужини а и нешто jе шири од данашњих гробова. Како jе гроб мањих димензиjа, изгледом потврђуjе причу из народа, да су се некада у овакве гробове људи сахрањивали у онаквом положаjу у каквом су били у утроби своjе маjке. Уз ову могу се чути и приче како jе величину гомиле одређивао углед покоjника али и то како су гомиле ограничавале посjед властелина.
Ова легенда инспирисала jе познатог писца Данила Марића, врсног познаваоца Херцеговине, да напише кратку љубавну причу Стоjа и Стоjо. Уз обjављивање ове приче доносимо три фотографиjа коjе илустративно потврђуjу приче коjе живе у народу из Пребиловаца. Кликањен на фотографиjе могуће их jе повећати. Фотографиjе jе у jулу 2006. године снимио Спасоjе Драгићевић |