www.prebilovci.net web
 
 

  • Топоними на подручjу Пребиловаца

  • Ада, Аћимова Башча, Алаговац, Бабиновац, Бара, Бараћуше, Биjела Влака, Биjеле њиве, Биjеле стиjене, Биволац, Близне гомиле, Борисовац, Бован, Брдо, Булутове траве, Бунарина, Вала, Велика Гомила, Велика вала, Велике ступице, Велики Зоjмир, Винине, Виногради, Врелина, Вучиjа jама, Гаревине, Главиждо, Главичица, Говеђи До, Говеђак, Гоник, Гостиљац, Гоjанов До, Горица (топоним у Козjим стиjенама коjи jе познат као непогрешив орjентир за вриjеме. Кад сунце обасjа Горицу, тачно jе 12 часов), Грков До, Гњедац (Гниjездац), Говеђак (Говеђи До), Говеђи пут, Густа грма, Грабак, Греда, Грлић, Далићуша, Даждинове врбе, Двогрла пећина, Дебела љут, Диjела, Драгићеве траве, Драгићеве куће, Дренова долина, Дукат, Дуго око, Ђевоjкин гроб, Екмечића градина (позната и као Велика градина), Екмечића траве, Ждракановића jаз, Женски пут, Жута плоча, Загон (Горњи и Доjњи), Засjек, Зоjмир, Jавич, Jарећак, Jазбина, Jарећа Ластва, Jарећа главица, Jевин кук, Jелим, Jефтиновац, Jохе, Jованова локва, Jежевине, Каjдрача, Каочина, Капуше, Камени вир, Кариманова башча, Кариновац, Катуниште, Кењчуша, Кљенова главица, Козjе стиjене (Козjи куци), Козлић, Коњски пут, Кошћелова Ластва, Кошћелски бус, Кратине, Краварица, Краjњи кук, Крижице, Крило, Крстина, Крмећи бус, Крунуша (Jаруга), Крч, Крчић, Кулине, Куничар, Куничина бара, Кучељак, Кућиште, Лађиште, Ласоханов гроб, Лазина (три су Лазине у атару Пребиловаца; Шарића, Банђурева и Лазина код Пребрђа- старословенска риjеч за искречено земљиште), Лапатиновац, Легло, Липова Ластва, Лиман, Ложишта, Луке, Лучица, Мала Вала, Мала гомила, Мале њиве, Мале ступице, Мала градина, Малокосовина, Малта, Мачиjа љут, Медин Гњедац, Међуограде, Метала, Метерезине, Морачево, Мосур, Мрвићи, Мржгаj, Миликића бус, Муjина пећина, Навиjаљке, Накло, Ноктац, Њиветина, Обло плесно, Оградетина, Орахов До, Орепак, Окосине, Омеђине, Осоjе, Пасjа глава, Пашина Башча, Питомина, Плочна Главица (Плошна Главица), Перала, Перишића плесно, Подворнице, Погледни кук, Покраjница, Понори, Посрани кук, Прдоца (Предоца), Пребрђе, Приграчина, Приjеворац, Приjешац, Присоjе, Прокопица, Прокос, Путолова Ластва, Раjевина, Раставци, Ражиште, Раздоље, Репи, Риjевца (Руjевца), Ривине, Росин вир, Рогоjевац, Руjево гувно, Рупине, Садине, Седло, Сjекавице, Смоковац, Смоквина, Смреке, Смрчна долина, Слановац, Солила, Страњик, Стањевац, Сухе зеленике, Сухића Градина, Сухиђа куће, Телећак, Тjесна продо, Телећаци, Торићина, Топине маслине, Трновци, Ћирина кућа, Ћирића ограде, Ћорлукина локва, Ћукова љут, Урмовина, Хабатнице, Хаџиjин бриjег, Хоргот, Хрвеница (Ервеница, Хервеница), Цвиjин чардак, Црно Брдо, Црноглав, Челина, Чолин челињак, Чардачина, Ђемина jама, Широка продо, Шопова башча, Шкркна jаруга, Шкрка.

  • __________

  • * на www.prebilovci.net од марта 2006. године, допуњено и комплетирано у фебруару 2007. године

У причи и легенди

Милана Вукашиновић

Први кораци у дедином дворишту!?

Јованка - Јока и Милан Булут

С радошћу и лепим успоменама се сећам Пребиловаца, мојих безбрижних летовања и зимовања код бабе Јоке и деде Милана Булута....сећам се те дечије радости и спуштања с Дупца у Булутову махалу и дочека од стране родбине. Било је то стварно једно безбрижно време и окупљање нас унучића током летњег распуста. Имало је све то посебну драж. Као и сва деца правили смо разне несташлуке али је код бабе и деде све било дозвољено...Увек! Посебни утисци ме вежу за Брегаву и Шкрку...тамо сам научила да пливам. Сећам се огромног дворишта у цвећу и башчица око куће. Бадема и кошћела. Липе. Све су то ситнице ал' управо те ситнице чине човеков живот. Можда сам и прве кораке направила у дедином дворишту...Не знам.

Касније кад сам мало стасала, памтим како смо сви у дворишту низали дуван...пуно двориште дувана, канап и две игле на крајевима...одрасли су озбиљно обављали посао док смо се ми деца максимално трудили да их пратимо. Сећам се заласка сунца и свитања. И песме уз рад. Нећу заборавити ни паљење гума на брду за Први мај...толико тога лепог чувам у себи и недам да падне у заборав. Чак сам и родбину из Новог Сада доводила у Пребиловце. Можда њима није било тако узбудљиво као мени ал' све то има своју драж. Ретко смо одлазили до Чапљине, Тасовчића и Клепаца, само да обиђемо родбину и брзо назад у село очекујући да они дођу код нас. Никад ми није било тешко да останем преко целог летњег распуста (3 месеца), кад су нас (брата и мене) родитељи остављали код бабе и деде због посла и обавеза.  

Имали смо огромно друштво за провод и играње, сва родбина с мамине стране ми је била ту...од бабе и деде, ујака, ујни, тетака, теча, браће и сестара...увек је било пуно двориште где смо се играли или смо се играли пред Домом. Чак сам као мала знала да захватим и воду из чатрње. Све је то било тако дивно…  

Костур од некадашње куће пуне љубави коју су ширили баба Јока и деда Милан

А онда. Рат. Онда се све срушило. Детињство се нагло прекинуло. Не желим тога ни да се присећам...мада је тешко то избацити. Пре 4 године први пут сам била у Пребиловцима. Било је то 6. августа на дан помена на жртаве. Туга да убије човека кад види село како је изгледало у односу на то како га памтим. Није било више ни лепог зеленила, нара, песме. Ничега. О кућама да и не говорим. Надала сам се да ћу бити срећна и весела што сам поново ту али није било тако. Била сам згрожена над призорима. Нико ме није препознао (а и како би кад је прошло 12 година). Сви су говорили: "Је ли то Стојина мала? " А Стојина "мала" има 30 година. Прво што сам урадила је да сам отрчала до дедине и бабине куће, Било је грозно...од целе куће остала је велика тераса, степенице и чатрња…и огромне рупе уместо кухиње и соба. Одједном сам осетила тугу и жељу да више то никад не видим. Фамилија се раселила. Неки у Београд, неки у Невесиње, у Билећу, Шведску и далеку Америку...ко је где стигао. Највише њих је у Требињу. Сваке године одлазим тамо. Тако сам Пребиловце заменила Требињем. У Требиње одлазим од 1993. године, кад сам први пут за Божић отишла да видим бабу и деду, где су смештени. Ужас, ратно стање, полицијски час у 20 х. Опет ништа лепо. Срећом, све је полако почело да јењава тако да је Требиње сада леп и изузетно жив град....пун насмејане омладине жељне лепог живота.  


Некада је расло цвеће а данас коров

У Пребиловцима сам била пре две године кад ми је деда умро за Божић. Опет иста слика само још тужније. Ове године 6. августа сам била на гробљу, баби и деди да упалим свеће. Видела сам да се број становника у Пребиловцима повећао али то је ништа у односу колико их је раније било. Пре сам са радошћу долазила и била код бабе и деде преко целог летњег и зимског распуста. Сада ме за Пребиловце веже једино гробље.  

И тако време лети, ја више нисам дете али ћу увек имати лепу успомену на срећне дане детињства проведене у Пребиловцима.  

И чуваћу слику Пребиловаца коју носим из најлепших година, година детињства када сам са радошћу путовала на летовање код бабе Јоке и деде Милана Булута .

 

 

_________

Милана Вукашиновић живи и ради у Новом Саду. Овај њен прилог на www.prebilovci.net објављен је у августу 2007. године