|
Објављујући фотографију дјевојака Пребиловаца са домаћинског течаја из 1939. године и објашњавајући њену историју изразили смо наду да ће се пронаћи и нашем сајту доставити квалитетнија и оригинална фотографијa на којој су сви ликови. И добили смо фотографију која је сачувана у фамилији Булут.
Посјетиоце који показују интересовање за ову фотографију, њену историју и ликове на фотографији као и њихову животну судбину упућујемо на дио Фото галеријe у којој су објављене фотографије настале прије Другог свјетског рата. За увећавање кликните на фотографију а да добијете текст о фотографији - кликните овдје Српско национално друштво "Пребиловци" са сjедиштем у Београду, коjе окупља Србе пориjеклом из долине Неретве у jужноj Херцеговини, добило jе властиту Интернет презентациjу. Програмска опредjељења, циљеви друштва као и документи коjи регулишу рад ове националне организациjе обjављени су на адреси http://www.prebilovci.com/ Поштанска адреса друштва jе: Булевар деспота Стефана броj 6, 11.000 Београд док jе електронска адреса info@prebilovci.com За вијести из Пребиловаца кликни овдје Између рушевина, у великом селу, с времена на вриjеме, може се чути људски глас и видjети чељаде како оде за неким своjим послом.Максим Ждракановић 1891-1941
|
Пребиловци
Село Пребиловци (риjеђе jе у употреби и име Прибиловци) лежи на лиjевоj обали риjеке Брегаве, у непосредноj близини њеног ушћа у Неретву. Име насеља настало jе у Средњем виjеку.
Литература о Средњем виjеку спомиње воjводу Хумске земље Прибиловића од коjег бан Далмациjе 1378. године тражи воjну помоћ за операциjе у реjону Стона. Због податка да су Пребиловци у залеђу Стона, одакле jе воjна помоћ могла стићи релативно брзо, познаваоци средњевjековља склони су тврдњи да се ради о воjводи коjи jе столовао на подручjу данашњих Пребиловаца, села у хумском диjелу Херцеговине (Хумске земље) и да се име насеља, наjвjероватниjе, може везати за воjводу Прибиловића. И народно предање о постанку Пребиловаца спомиње воjводу али и друге верзиjе. У оваj дио хумске земље, у Средњем виjеку, када би у Србиjи западали велики сниjегови из околине Лазаревца долазили су номади-сточари са своjим стадима на испашу и презиму. Ту им jе преко зиме било пребивалиште. Отуда су стигли први становници Пребиловаца. Како у околини Лазаревца има Драгићевића, као и у Пребиловцима, коjима jе крсна свала Свети Никола, верзиjа о номадима сточарима и њиховом пребивалишту овдjе узима се као могућа и наjближа истини. Како се село прибило уз два брда Грабак и Биjелу Влаку предање jе то узело за основу настанка имена села коjе се риjетко користи- Прибиловци. Било како било, у jужном диjелу мjесног православног гробља налази се и средњевjековно гробље. На jедном од стећака налази се лиjепо израђен грб на штиту са мачем. На штиту су четири розете са урезаним крстићима. На jедном другом стећку jе израђен срцолики штит са мачем. Пребиловци су одваjкада српско насеље. Православце Драгићевиће овдjе су затекли Турци приликом осваjања Херцеговине. У свиjести сваког национално свjесног Србина име Пребиловаца дубоко jе урезано. Ово село у Херцеговини симбол jе страдања и мучеништва. Судбину као Пребиловци у Другом свjетском рату доживjело jе само село Ладице у Чешкоj. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 фамилиjе а 36 огњишта jе угашено. Ратне страхоте од око хиљаду становника преживjело jе 172 чељади. У грађанском рату коjи jе харао Босном и Херцеговином, деведесетих година минулог виjека народ у Пребиловцима ниjе страдао али jе село опљачкано, црква уништена и сравњена са земљом. Централно насеље и два засеока, Кулине и Грлић су запаљени а 163 становника протjерана. Наjвећи броj становника Пребиловаца и данас, углавном, живи у избjеглоштву. У селу jе обновљено из средстава разних донациjа а наjвише америчких само деветнаест, док су у властитоj режиjи обновљене три куће. Село jе поново добило електричну енергиjу и какву такву могућност да се подигне из пепела. Средствима општине Чапљина на чиjем се подручjу налазе Пребиловци поправљен jе асфалтни пут од мjесног гробља до Пребиловаца, село jе захваљуjући хуманитарноj организациjи УМКОР добило поново, као некад, питку воду из бушотине у центру насеља. Пребиловци данас имаjу свега 58 становника и све претпоставке да се живот врати у село.
Ова презентациjа, отворена о Савиндану 2006. године, има амбициjу да израсте у хронику села, да прикупља грађу о Пребиловцима и да jе учини доступном jавности. С тим у вези упућуjемо позив посjетиоцима да на адресу info@prebilovci.net шаљу своjе прилоге, чланке из штампе (са обавезним именом новине и годином издања), да у кућним збиркама пронађу фотографиjе коjе су на било коjи начин везане за Пребиловце и да нам их шаљу. Наравно неопходна су основна обjашњења о фотографиjама - када су настале ко се налази на фотографиjама. Нема мање и више важних извора података о Пребиловцима. Сваки податак ће добро доћи у подизању Пребиловца, села на Интернету. У подизању виртуалног села имаjу мjеста сви Пребиловчани. Посебно очекуjемо помоћ, приjе свега, од Пребиловчана у биjелом свиjету, од познаваоца новиjе историjе Срба а посебно историjе Пребиловаца. Ћириличном издању намjеравамо додати и латиничну верзиjу. Једном броj обjављених текстова планирамо да се поjави и на енглеском jезику.
Прве године радили смо на увођењу сљедећих рубрика.
Ако имате примjедби, приjедлога и сугестиjа- jавите се. И не заборавимо да сви ми коjи смо на било коjи начин везани за Пребиловце да jе већа наша дужност него jе то част, мада jесте и то, да учествуjемо у изградњи виртуалне странице о селу симболу страдања али и неуништивности српског племена. info@prebilovci.net
___________ О Савиндану 2007. године |