СПКД Просвјета и Соколско друштво и Побратмство у Пребиловцима

        (Након 112 година обновљен је рад СПКД Просвјета 27. септембра 2020.)

 

Capljina prosvjeta

Чапљина у вријеме када је у овом граду формирано српско просвјетно друштво

       У првим годинама 20. вијека, 7. септембра 1908. године у Чапљини је формиран пододбор Српског просвјетног и културног друштва ”Просвјета”. Предсједник пододбора био је Лука Ћорлука, секретар Јово Пударић, благајник Илија Шакота, Први ревизор Јово Драгићевић, други ревизор Ристо Пудар а замјеници Ћетко Мисита и Сава Мандрап

          У памћењу села Јово Драгићевић (1880-1930.) живи као, за то вријеме, један од ријетких писмених људи у селу. Унутрашњи зидови куће у којој је живио, били су на прелазу из деветнаестог у двадесети вијек малтерисани и окречени у бијело. За то вријеме, када је село почело мјењивати камене плоче на кућама и кров из Хутова блата за цријеп, била је то ријеткост и један од првих знакова, економског напретка села. Јово, који је умро непосредно пред почетак Другог свјетског рата, био је ожењен са Ружом Витковић (1881.) са Дабра. Имали су троје дјеце, сина Славка (1910) и двије кћерке Зору (1913.) и Босу (1918.). Сви су изгинули у рату; Славко код пребиловачког засеока Мрвићи, Ружа и Боса са осталим пребиловчанима у Шурманачкој јами. Зору, која је била удата за Илију Чекрлију у сусједној Лозници, 1944. године усташе су, са њеном трогодишњом кћерком Миленком, одвеле у логор Јасеновац. Њен супруг Илија убијен је над јамом у Хутову у коју је бачен. Тиме се огњиште породице Јове Драгићевића али и његове кћерке Зоре, у Другом свјетском рату, угасило.

          У Пребиловцима, било је 36 таквих огњишта.  

          У првој половини 20. вијека у селу је формирана Соколска организација и Побратимство које су имале снажан утицај на укупан друштвено-спортски живот села. Соколи су имали запажене спортске резултате на нивоу Мостарске жупе а у селу немјерљив допинос давали су у образовању народа. У архивираним примјерцима старих новина пронашли смо податак да је ”у Чапљини 7. јула 1924. одржан окружни слет” на којем су учествовала ”23 сеоска побратима из Клепаца и Пребиловаца.” У архиву Земаљског музеја Босне и Херцеговине (Сарајево) чува се низ докумената у којима се говори о активностима библиотеке у Пребиловцима. 

ognjen zdravkovic

Огњен Ждракановић

     Руководство соколске организације у Пребиловцима чинили су; Видоје Шарић (старјешина), његов замјеник Огњен ЖдракановићАнђелко Булут секретар а његов замјеник Анђелко ЖдракановићДанило Булут-Барон обављао је улогу благајника, Душан Надаждин био је задужен за питања просвјете, Милан Шарић-Рус повјереник за штедњу док је Илија Ћук био задужен за питања пољопривреде, а Бранко Булут за рад са омладином, Коста- Којо Екмечић бринуо је о питањима здравства док је улогу домаћина, у то вријеме, обављао Лазар Надаждин (1891.).

Најбоља спортска сеоска чета у Мостарској жупи

         Посебна пажња била је посвећена спортским активностима; Манојло Булут био је вођа спортске секције а Михајло- Михо Булут замјеник вође спортске секције („Соколски зборник“ за 1934/35). Годину дана касније, према ”Соколском -гласнику” на једном скупу Сокола, замјеник старјешине соколске организације из Пребиловаца Огњен Ждракановић (1901.) говорећи о животном искуству старих Пребиловчана, рећи ће како су ”наши стари знали читати људе по изгледу лица и ока, као што ми данас читамо књигу. Они се нису тако много варали у људима као ми данас у књигама. Чак су знали нешто и више, јер су добра коња као и човјека по звијезди или вијорку препознавали - да ли је срећан или чифтели.” У то вријеме Огњен није био активан само у соколској организацији. Био је и старјешина села (кнез). Због тога је, одмах на почетку рата, ухапшен и мучен. Страдао је у првој половини јуна 1941. у Чапљини. Његова супруга Стана (1905.) рођена Обрадовић и њене двоје дјеце Вукашин (6) и Вукосава (2) доживјели су судбину осталих жена и дјеце из овог села. Рат су преживјела два Огњенова и Станина сина; Милан (1925-1987.) и Љубо (1930-2003.).

          Пребиловачки соколи, 1940. године постали су најбоља сеоска чета у Мостарској жупи. Послије побједа у већем броју дисциплина, у завршној борби, а била је то дисциплина потезање конопца, побједили су екипу из села Наданића код Гацка. Цијело село је са побједницима прославило побједу. Ловоров вјенац красио је просторије школе ”Краљ Милутин”.

Дилетантска група

         Пододбор Просвјете из Чапљине, у тјесној сарадњи са организацијом Сокола снажно ће утицати на ширењу културних активности у селу. Са невјероватним ентузијазмом кренуло се у буђење културног живота у селу пуном младости. Формираће се и група које је почела припремати мање скечеве и изводити их пред мјештанима код Дућана (био је у власништву фамилије Саве Брњашића) и на другим мјестима гдје су се свечаним данима и недјељом окупљали мјештани. Формиран је и сеоски одбор ”Просвјете”

         Заинтересованост за рад и рад ”Дилетантске групе”, како се звала, допринјеће доношењу одлуке да школска зграда, о којој се све више говорило у селу, има, уз велику школску учионицу, и позорницу. Школску зграду село је добило 1924. године. И позрницу. Позорница је била одвојена од учионице завјесом на којој су били ликови Девет Југовића. Завјеса, коју су уништиле усташе 1941. године, била је дјело руског сликара Владимра Зелинског (1894-1943.) који је, пред Октобарску револуцију емигрирао у краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1921. Зелински се настанио у Руском селу. Израду завјесе финансирали су Пребиловчани у Руском селу; Милан Ћирић, Ћетко и Михајло Драгићевић (занимљиво је да су њих двојица отпутовали у Руско село као Брњашићи- Брњаши али су се вратили прадједовском презимену Драгићевић), Војислав Екмечић, Данило Ћук и Никола Медан који су се од 1. маја до 22. јуна 1922. године, као Солунски добровољци, населили у Руском селу. Завјеса за позорницу у родном селу солунских добровољаца из Пребиловаца било је прво умјетничко дјело руског сликара. Касније је Зелински осликао завјесе за потребе аматерског позоришта у Руском селу (мотив је био прелазак краља Александра преко Албаније у воловским колима). Живописао је и храм Успења Пресвете Богородице у Руском селу коју су подигли српски војници-добровољци. Зелински је урадио и фреске у православном храму у јужнобанатском селу Путниково (код Ковачице).

Ovako je izgledala poyornica u Domu kulture poslije rata

Овако је изгледала унутрашњост и позорница Дома културе након посљедњег рата

 Школска зграда подизана је добровољним прилозима и личним радом мјештана Пребиловаца. Прикупљан је новац и у другим мјестима а у свијест су одлазили Видоје Шарић и Ђорђе Булут. Мајстори су били Поповци, вични камену. Зидари из Поповог поља, иначе, подигли су у Пребиловцима велик број кућа. Квалитет њиховог рада и мајсторства види се и данас у Пребиловцима гдје стрче у небо костури запаљених кућа у операцији ”Чагаљ” којом је командовао у јуну 1992. (и у књизи описао) генерал Хрватске војске Јанко Бобетко. Више од двије деценије ни једна кућа се није урушила. Повратници из игнанства, власници оних ријетких кућа које су обновили, обновили су их на старим темељима користећи зидове које су подигли Поповци. Они су, иначе, имали утицај на млађе Пребиловчане да се упусте у зидарске послове. Постаће познати локални зидари Чоло (Лазар Булут), Барон (Данило Булут), Трише (Трипко Екмечић),  и Ћото (Лазар Булут).

         Новоподигнута школа понијела је име ”Краљ Милутин”. У два посљедња рата школа је рушена и паљена. Приликом њеног обнављана, обнављана је и позорница. Посебно је интензивно позорница кориштена шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека, када су порасла дјеца рођена у Другом свјетском рату и поратним годинама.

Kulturni i duhovni centar Sveti kralj Milutin kako izgleda danas

Културни и духовни центар Свети краљ Милутин како изгледа данас

         Позорница је имала кулисе са два лица. Биле су прилагођене, једним лицем, као соба. Друго лице кулиса, које је урадио академски сликар Милорад Марковић, носилo je успјешан мотив из природе. Дјеца су на великом платну препознавала мотиве с Кварице а једину кућу на кулисама увијек су видјела као кућу Јованке  Булут-Видовић. Кулисе су изгорјеле у рату 1992. године.

          Послије рата деведесетих година минулог вијека Дом културе израстао је у Kултурни и духовни центар ”Краљ Милутин”. Обновило га је Српско национално друштво ”Пребиловци” из Београда (2008. године).

 

Формира се и Земљорадничка задруга али и Просвјета 

pismo2021

Писмо Јове Драгићевића Главном одбору Просвјете из 1923. године

        Од изградње школске зграде 1924. године друштвени живот села мјења се из темеља, Поред соколске организације дјелује и Побратимство Сеоски пододбор Просвјете постојао је још од 1921. године и у њему активна 32 члана. Село је, од тада, увијек имало Читаоницу, библиотеку и Земљорадничку задругу. Године 1923. У селу је чак 70 задругара. Кроз извјештаје који се чувају у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву може се пратити рад библиотеке у Пребиловцима од 1920. па све до 1939. године. Тако, захваљујући сачуваним годишњим извјештајима, својеручно написаним и потписаним, сазнајемо да друштвеним радом у селу руководе Јово Драгићевић, Огњен Ждракановић, Лазар Булут, Илија Ћук, Чедо Драгићевић, Лазар Надаждин, Момир Драгићевић и Милан Шарић. ”Књиге се издају на читање недјељом и празницима, уз реверс и могу се задржати на читању три недјеље. Интересевање је највеће за читање приповјетки и стручне литературе из области пољопривреде”. Листајући данас извјештаје сазнајемо да се на читању налазило и до 500 књига. Одговарајући на питање имају ли ”каквих примједби и приједлога?” у погледу библиотеке, предсједник Побратимства Огњен Ждракановић у извјештају за 1924. годину записује како су ”задовољни са радом покретне библиотеке и да ће Одбор настојати да се повећа број читалаца” Двије године касније Лазар Надаждин у улози предсједника (библиотекар је Јово Драгићевић а секретар Огњен Ждракановић) пише како је библиотека од велике користи посебно младима” а да би се ”издавање књига на читање повећало десет пута, када библиотека неби била покретна”. Настојање Одбора Просвјете и Побратимства уродило је плодом и село је од те 1924. године добило сталну библиотеку. Стизале су књиге и од Главног одбора Просвјете из Сарајева и обнављан је књижни фонф. Тако из писма адресираног 15. фебруара 1924. године на адресу Главног одбора Просвјете у Сарајеву сазнајемо да је у Пребиловце стигло 85 књига и да се ”књиге радо читају”. Из истог писма, данас, сазнајемо да се ”у друштву на сијелима увече читају књиге и разјашњавамо значај и корист од садржаја појединих књига. Ова нам је библиотека расадник просвјете у нашем селу а посебно за младе.”

pecat2021       Данас, када је минуо готово читав вијек од отварања школе у Пребиловцима у згради је у којој је некад била школа данас је Културни и духовни центар ”Свети краљ Милутин” . Ту је стална изложба фотографија и других докумената о злочину у Пребиловцима. У некадашњем стану учитеља па и предратне учитељице Стане Арнатут данас је библиотека која носи њено име: Библиотека Света Стана Арнаут”. Књижни фонд обезбједили су Срби дародавци из свих крајева некадашње Југославије. Библиотеку чини више од 3 хиљаде библиотечких јединица.

 ***

Обнављање СПКД Просвјете након 112 година

Capljina prosvjeta

Руководство обновљене Просвјете у Чапњини са гостима из Главног одбора СПКД Просвјета

      У Пaрoхиjскoм дoму у Чaпљини пoслиje вишe oд jeднoг виjeкa, тaчниje нaкoн пуних 112 гoдинa 27. сeптeмбрa 2020. гoдинe oдржaнa je скупштинa Српскoг прoсвjeтнoг и културнoг друштвa СПКД „Прoсвjeтa”. Tимe je oбнoвљeн рaд нaциoнaлнe oргaнизaциje Србa у oблaсти културe кoja je у oвoм грaду први пут oснoвaнa 7. сeптeмбрa 1908. гoдинe. Зa прeдсjeдникa je изaбрaн чaпљински пaрoх Maркo Гojaчић. У Упрaвни oдбoр изaбрaни су Зoрицa Гojaчић, Aцo Дрaгићeвић, Jeлeнa Maндрaпa, Пeтaр Mилoшeвић, Нeмaњa Mикић и Maнojлo Лojпур, a у Нaдзoрни oдбoр Нeмaњa Бjeлoглaв, Љиљa Чaвaљугa и Aлeксa Дрaгићeвић. Oбнoви oвe вaжнe oргaнизaциje из oблaсти културe присуствoвaли су; прeдсjeдник Глaвнoг oдбoрa СПКД „Прoсвjeтa“ Дрaгa Maстилoвић, члaнoви Глaвнoг oдбoрa „Прoсвjeтe“ Дaркo Ђoгo и Рaдoмир Вучкoвић тe прeдсjeдницa мoстaрскe „Прoсвjeтe“ Сaњa Бjeлицa Шaгoвнoвић.

Рукoвoдствo oбнoвљeнe Прoсвjeтe у Чaпњини сa гoстимa из Глaвнoг oдбoрa СПКД Прoсвjeтa

---------------------

Публикoвaнo први пут нa пoртaлу Прeбилoвци сeлo нa интeрнeту у дeцeмбру 2017. гoдинe,

Виjeст o oбнoви СПКД Прoсвjeтe у Чaпљини oбjaвљeнa je 30. сeптeмбрa 2020. гoдинe кaдa je члaнaк oсвjeжeн сa нoвим пoдaцимa дo кojи je, у мeђуврeмeну, aутoр дoшao..

Извoри пoдaтaкa: Сoкoлски збoрник и Сoкoлски глaсник зa 1935 oднoснo 1936. гoдину, Глaсник Истoриjскoг aрхивa у Кикинди, брoj 12 из 2016. гoдинe, Члaнaк Илиje Вojинoвићa у Днeвнику (Нoви Сaд) из 1969. гoдинe. Сoкoлски збoрник зa 1934/35. Зeмaљски музej Бoснe и Хeрцeгoвинe (Сaрajeвo).

Пoртaл Прeбилoвци-сeлo нa интeрнeту блaгoдaри прoфeсoру Душaну Бeлoвићу из Рускoг сeлa и пaрoху чaпљинскoм jeрejу Maрку Гojaчићу нa нeсeбичнoj пoмoћи у припрeми oвoг прилoгa знaчajнoг зa истoриjу Прeбилoвaцa. Прирeдиo, Aцo Дрaгићeвић

joomla template gratuitjoomla free templates
2021  Prebilovci  globbers joomla template