www.prebilovci.net web
 
 
  • Препоручујемо

    Са Милорадом на овој презентацији


    Камен прича јасније, разговјетније, боље и љепше од најдаровитијег приповједача...
    Репортажа, Пред обновљеном кућом Надаждина


    "Било j е и потке и основе за ту причу (ријеч је о Драгићевом злату прим web-тима). А какво ће бити ткање то зависи од ткаље. Ето, то ти j а могу рећи. У старих наших овце су се хиљадиле. J едно домаћинство бро j ало j е и до дви j е хиљаде оваца. Имали су и сво j у планину, гд j е су љети изгонили благо. Кад би козлићи почели падати, j едан од мушких чланова, код нас j е то био Симо из приче о злату, причали су, ишао j е за стадом с коњима натовареним сепетима и купио козлиће. Он j е био ловац. И то му j е био посао, да лови дивљач. Насљедио j е та j посао. У насљедство га j е оставио. Ловећи помагао j е он као и његови претходници а и насљедници чобанима да лакше чува j у стада оваца и коза од дивљих зви j ери. Симо j е био уви j ек у прилици да j едним метком уби j е два зеца. Тако j е то било. Прича каже да j е сакупљена крзна продавао у Стоцу и стекао богатство..."

    Потка и основа једне приче


    Пролази време. Живот тече. Све се мења Сећање остаје. Требамо га освежавати одласком у роден крај сваког лета на пар дана. Време не може уништити снове, може само отварати путеве нове бескрајне, широке ка Пребиловцима, милом завичају.

    Зов завичаја


    Сећам се огромног дворишта у цвећу и башчица око куће. Бадема и кошћела. Липе. Све су то ситнице ал' управо те ситнице чине човеков живот. Можда сам и прве кораке направила у дедином дворишту...Не знам.

    Први кораци у дедином дворишту

Слике прије Другог свјетског рата

Сватови Милеве и Богдана Медан (1938)

Klik za vecu sliku
   
Klik za vecu sliku Klik za vecu sliku
Босиљка (Митра) Драгићевић (лиjево) и Стоjа (Трипка) Ћирић (десно). На полеђини фотографиjе пише да jе снимљена у марту 1938. године у Чапљини. Нико (лиjево) и Анђелко Булут непосредно пред Други свjетски рат.
Слика jе настала наjвjероватниjе уочи Светог Николе 1939. године када су у завичаj стигли Нико из Словениjе и Андjелко из Србиjе да су родном селу прославе крсну славу али и да се види старо друштво и драге дjевоjке.
Klik za vecu sliku
Анђелко Булут и Босиљка Драгићевић