Пребиловци

Препоручујемо

Са Милорадом на овој презентацији
Камен прича јасније, разговјетније, боље и љепше од најдаровитијег приповједача...
Репортажа, Пред обновљеном кућом Надаждина

"Било j е и потке и основе за ту причу (ријеч је о Драгићевом злату прим web-тима). А какво ће бити ткање то зависи од ткаље. Ето, то ти j а могу рећи. У старих наших овце су се хиљадиле. J едно домаћинство бро j ало j е и до дви j е хиљаде оваца. Имали су и сво j у планину, гд j е су љети изгонили благо. Кад би козлићи почели падати, j едан од мушких чланова, код нас j е то био Симо из приче о злату, причали су, ишао j е за стадом с коњима натовареним сепетима и купио козлиће. Он j е био ловац. И то му j е био посао, да лови дивљач. Насљедио j е та j посао. У насљедство га j е оставио. Ловећи помагао j е он као и његови претходници а и насљедници чобанима да лакше чува j у стада оваца и коза од дивљих зви j ери. Симо j е био уви j ек у прилици да j едним метком уби j е два зеца. Тако j е то било. Прича каже да j е сакупљена крзна продавао у Стоцу и стекао богатство..."

Потка и основа једне приче

Пролази време. Живот тече. Све се мења Сећање остаје. Требамо га освежавати одласком у роден крај сваког лета на пар дана. Време не може уништити снове, може само отварати путеве нове бескрајне, широке ка Пребиловцима, милом завичају.

Зов завичаја

Сећам се огромног дворишта у цвећу и башчица око куће. Бадема и кошћела. Липе. Све су то ситнице ал' управо те ситнице чине човеков живот. Можда сам и прве кораке направила у дедином дворишту...Не знам.

Први кораци у дедином дворишту

Слике послије 1992. године

Умјесто водича кроз галерију фотографија из Пребиловаца, насталих након 1992. године

Снимак Пребиловаца са обновљеним Домом културе. Поглед са Грапка.

Снимио: крајем јула 2008. године Спасоје Драгићевић