|
Пребиловчани о Пребиловцима Пребиловци су болно пусти. Читаво село jе у рушевинама. У њима гледам и видим Пребиловце из дана мог дjетињства. Тражио сам камен међаш у сеоском путу код Банђуревих кућа. На том камену jе, тамо негдjе 50-тих година минулог виjека, сjедила баба Анђа и прела, чуваjући овце. А, jа и Брано Баронов играли петињака. Кад jе наишао Милан Драгић са коњем натовареним плугом, баба Ђонлагуша престаде прести и устадe. Ми престадосмо играти. Питам jа бабу Анђу; што устаде - а она ће; моj сине испред мушка чељадета и вола женско се треба устати. А што, питам jа даље. Они су хранитељи куће. И то се, диjете, зове поштовање. Нађох камен у шипковину зарастао. И кућу бабе Анђе, на улазу у село, узима коров. Израста чемерика са огњишта. А ту jе некад живjело читаво коло цура и момака коjима jе она са своjим Шћепаном подарила живот: Митра, Мара, Лазар, Славка, Мила, Милосав и Jованка. Онога рата мушки се замомчили а женске стигле за удаjу. Оваj потоњи рат дочекало jе њих петоро. Данас jе у животу само Анђина кћерка Славка коjа се удала у Пребиловце за Ћетка Драгићевића. И он jе покоjни. Ни пушка га ниjе "хтjела". Био као тринаестогодишњи дjечак на стрељању и остао жив. Прошао кроз онаj и оваj рат. Послиjе овог рата дигао руку на себе. * Из писма избjеглице из Пребиловаца приjатељу у Аустралиjу након посjете родном селу |
КРАТКА ИСТОРИЈА НАСЕЉА
|
Српски биографски рјечник (Матица српска Нови Сад, 2007.) У Српском биографском рјечнику нашла су се и два Драгићевића поријеклом из Пребиловаца, отац и син Михаило и Милорад. Матица српска из Новог Сада објавила је у посљедне три године три тома Српског биографског рјечника. Трећи том, који је из штампе изашао половином новембра 2007. године, обухвата 1809 биографија значајнијих дјелатника српске, али и других националности који су оставили дубок траг у историји, од првих писаних споменика до краја Другог свјетског рата. Са претходна два, биографски рјечник безмало обухвата 5.630 одредница за које је више од 850 сарадника-истраживача прикупило и провјерило податке и библиографије исписавши тако 2.726 страница илустованих са 1.450 фотографија. Доживљавају се као непорецива и драгоцијена свједочанстава о најистакнутијим појединцима из свих области друштвеног стваралаштва. Засновано строго на енциклопедијским начелима ово јединствено издање може се користити и као уџбеник али читати и као роман, јер су тако вртоглави и живописни описи живота и дјела у њему одабраних личности. Истовремено, поред сазнања садржаних у богатим томовима, кориштење Српског биографског рјечника читаоца наводи на даља истраживања, а то је посебан квалитет овог издања. - Ово није енциклопедија мртвих, већ достојна ризница свих оних, били Срби или не, који су дали лични печат у персонализацији историје српског народа утичући на његов развитак и прожимање са сусједима, али и свим другим народима у свијету – истакао је проф. др Данило Баста, дописни члан Српске академије наука и уметности, у свом приказу Рјечника. Биографским рјечником омогућено је да се отклоне неправде и прикажу објективно и у правој свјетлости многобројни прегаоци и на оним пољима које су њихови савременици, свјесно или не запостављали, а званична историјографија их је такодје из разно-разних разлога, углавном идеолошких, заобилазила. Најновији Српски биографски рјечник није заобишао Михаила Драгићевића успјешног банкара и истакнутог привредника Србије, старином из Пребиловаца, као ни његовог сина Милорада – Бају, незаборавног голгетера, репрезентативца и фудбалског функционера. Прилози о Михаилу и Милораду Драг ићевићу чији је отац, односно ђед напустио Пребиловце као Екмечић али се у Србији вратио презимену својих пређа објављени су на странама 368 и 369. Послови на припреми четвртог тома Српског биографског рјечника увелико су поодмакли и требао би се појавити наредне године (м. а. б). Посјетиоци Пребиловаца - села на Интернету, могу се овдје упознати са занимљивим биографијама Михаила и Милорада Драгићевића. >>> ________
|