|
Пребиловчани о Пребиловцима Пребиловци су болно пусти. Читаво село jе у рушевинама. У њима гледам и видим Пребиловце из дана мог дjетињства. Тражио сам камен међаш у сеоском путу код Банђуревих кућа. На том камену jе, тамо негдjе 50-тих година минулог виjека, сjедила баба Анђа и прела, чуваjући овце. А, jа и Брано Баронов играли петињака. Кад jе наишао Милан Драгић са коњем натовареним плугом, баба Ђонлагуша престаде прести и устадe. Ми престадосмо играти. Питам jа бабу Анђу; што устаде - а она ће; моj сине испред мушка чељадета и вола женско се треба устати. А што, питам jа даље. Они су хранитељи куће. И то се, диjете, зове поштовање. Нађох камен у шипковину зарастао. И кућу бабе Анђе, на улазу у село, узима коров. Израста чемерика са огњишта. А ту jе некад живjело читаво коло цура и момака коjима jе она са своjим Шћепаном подарила живот: Митра, Мара, Лазар, Славка, Мила, Милосав и Jованка. Онога рата мушки се замомчили а женске стигле за удаjу. Оваj потоњи рат дочекало jе њих петоро. Данас jе у животу само Анђина кћерка Славка коjа се удала у Пребиловце за Ћетка Драгићевића. И он jе покоjни. Ни пушка га ниjе "хтjела". Био као тринаестогодишњи дjечак на стрељању и остао жив. Прошао кроз онаj и оваj рат. Послиjе овог рата дигао руку на себе. * Из писма избjеглице из Пребиловаца приjатељу у Аустралиjу након посjете родном селу |
КРАТКА ИСТОРИЈА НАСЕЉА
|
МОСТ У КЛЕПЦИМА
Складном конструкцијом свода, која подсјећа на свод Старог моста у Мостару, мост се издваја и представља једно од најзначајнијих дјела отоманског градитељства у подручју инфраструктурних објеката. Специфичност моста је да има највећи распон овог типа мостова на равничарским ријекама. С обзиром на то да је корито ријеке Брегаве на овом мјесту релативно широко, а обале ниске, градитељ је извео веће камене подзиде и обликовао дугачке прилазне рампе, чиме је смањио распон лука. Стање моста се знатно погоршало у току и послије рата 1992- 1995. године. Комисија за очување националних споменика донијела је одлуку, којом се историјски споменик- Мост у Клепцима, општина Чапљина, проглашава националним спомеником Босне и Херцеговине». Текст који Пребиловци - село на Интернету објављују налази се на табли којa je постављење поред моста. Исписан је на српском, хрватском и енглеском језику. Прати га и тлоцрт конструкције моста. Како се у близини моста налазе Нереза, важан археолошки локалитет из Средњег вијека (никад довољно истражен) и како у његовој непосредној близини постоје «трасe путева из ранијих периода», вриједило би истражити подручје око моста a сам мост поправити и заштитити. Није довољно само, о туђем трошку (ЕУ), оставити поменик да је то споменик од значаја за БиХ. Вриједан културно-историјски споменик, узгред речено, и даље пропада. Између два свјетска рата, одмах уз мост, подигнута је млиница коју је одржавала фамилија Лојпур. Од Другог свјетског рата, из којег је мост изашао добро очуван, чак и са дијелом великих камених плоча које су се налазиле са сјеверне стране, до данас само је једаред Туристички савез из Чапљине, седамдесетих година, обезбједио почетна средства да се мост поправи. Стало се на пола пута. Зашто нове власти и на локалном и федералном новоу, у напорима да сачувају и туристички валоризују културно-историјска здања, заобилазе мост на Брегави који се налази уз магистрални пут Жупања – Опузен и у близини значајних туристичких вриједности овог краја; Почитеља, Могорјела, Мостара, парка природе Хутово блатa и водопада Кравицe? (ал.д) _________________
|