Пребиловчани о Пребиловцима

Пребиловци су болно пусти. Читаво село jе у рушевинама. У њима гледам и видим Пребиловце из дана мог дjетињства. Тражио сам камен међаш у сеоском путу код Банђуревих кућа. На том камену jе, тамо негдjе 50-тих година минулог виjека, сjедила баба Анђа и прела, чуваjући овце. А, jа и Брано Баронов играли петињака. Кад jе наишао Милан Драгић са коњем натовареним плугом, баба Ђонлагуша престаде прести и устадe. Ми престадосмо играти. Питам jа бабу Анђу; што устаде - а она ће; моj сине испред мушка чељадета и вола женско се треба устати. А што, питам jа даље. Они су хранитељи куће. И то се, диjете, зове поштовање.

Нађох камен у шипковину зарастао. И кућу бабе Анђе, на улазу у село, узима коров. Израста чемерика са огњишта. А ту jе некад живjело читаво коло цура и момака коjима jе она са своjим Шћепаном подарила живот: Митра, Мара, Лазар, Славка, Мила, Милосав и Jованка. Онога рата мушки се замомчили а женске стигле за удаjу. Оваj потоњи рат дочекало jе њих петоро. Данас jе у животу само Анђина кћерка Славка коjа се удала у Пребиловце за Ћетка Драгићевића. И он jе покоjни. Ни пушка га ниjе "хтjела". Био као тринаестогодишњи дjечак на стрељању и остао жив. Прошао кроз онаj и оваj рат. Послиjе овог рата дигао руку на себе.

* Из писма избjеглице из Пребиловаца приjатељу у Аустралиjу након посjете родном селу

КРАТКА ИСТОРИЈА НАСЕЉА

• Дух и атмосферa храма Христовог Гроба из Јерусалимa у Пребиловцима
• Мост у Клепцима
• ebook о селу Пребиловци
• Каравани долином Неретве 1418. годинe
• Убиство анђела
• Здјес (овдје) камен прича историју
• Топоними на подручjу Пребиловаца
• Интервју - Др Mајкл Џонс, аутор две књиге о приказању Госпе у Међугорју
  Допринос објективнијој историји збивања у Херцеговини
• Новица Војиновић
  Партизанска тврђава
• Аћим Мићевић
  О, срам и грдобa
• Постање насеља и поријекло презимена у Пребиловцима
• Марко Вего
  Насеља средњевjековне босанске државе
• Српски биографски рјечник

Интервју

Др Mајкл Џонс, аутор две књиге о приказању Госпе у Међугорју

Mајкл Џонс са кардиналом Рацингером, сада папом Бенедиктом XVI. Снимљено у Риму

Публициста др Mајкл Џонс, некадашњи уредник католичког часописа Fidelity (Верност) а од 1995. часописа Culture Wars (Ратови култура) низ година истраживао је феномен појављивања Госпе у Међугорју. Резултате до којих је дошао саопштио је у две књиге у којима је трагао за одговором на питање да ли је тобожње приказање Госпе у Међугорју «посета с неба или пројекција колективне свести о кривици». Збивања у Херцеговини аутор смешта у контекст збивања у свету и каже како је «1980. године био присутан осећај да долази крај утврђеном реду у источној Европи». Ако се репресија комуниста у бившој Југославији може представити бетонским поклопцем изнад јама у Херцеговини у којима су страдали недужни људи, онда је, пише Mајкл Џонс, «смрт Тита, избор пољског папе и дизање покрета Солидарност значило да ће се комунистички поклопац скинути са Југославије».  

Државни секретар Свете Столице, кардинал Taрћизиа Бетроне, недавно је изјавио да ”случај Међугорје треба преиспитивати”. Оцена из Рима подстакла је бројна нагађања. Према изјави надбискупа сарајевског Винка Пуљића коју је пренела загребачка штампа, Бискупска конференција БиХ о ставу Бертонеа није расправљала. ”Феномен Међугорја надилази нашу надлежност. Оног тренутка када Света Столица донесе одлуку и даде задатак, онда ћемо разматрати што нам је чинити. Зато су непотребна нагађања док не дођу конкретне упуте”, изјавио је, према Вечерњем листу (21. март 2008), надбискуп сарајевски Винко Пуљић.

Резултати истраживања Mајкла Џонса о приказању Краљице мира, која су допринос једног странца неидеолошки обојеној и објективнијој историји збивања у Херцеговини, били су повод да му се обратимо за интервју.  

- Откуд Ваше толико интересовање за историју Југославије и држава које су настале њеним распадом?

Џонс: Пре двадесет година одлучио сам да одем у Међугорје да бих за часопис Fidelity (Верност) написао чланак о приказањима. Наиме, током 80-их година прошлог века Америка је била преплављена пропагандним новинама штампаним на скупоценом папиру у пуном колору које су писале о "видовњацима", али сам ја сматрао да са њиховом причом нешто није у реду. Придодамо ли томе фанатично понашање следбеника Госпе овде, добијамо ситуацију која је захтевала да буде разјашњена. Читаоци су ми стално постављали питања о дешавањима у Међугорју, па сам сматрао да морам лично да их истражим. Због тога сам маја 1988. године отишао у Међугорје. Када сам тамо стигао, једна од првих ствари које сам учинио била је да се сретнем са бискупом Паваом Жанићем у његовој резиденцији у Мостару. Он ми је, без двоумљења, рекао да су приказања лажна. Такође ми је рекао да се срео да кардиналом Рацингером, који се са њим сложио, као и са папом, који није рекао ништа. Након овог сусрета уследили су контакти из којих је произишла прва књига «Меdjugorje: Тhe Untold Story» (Међугорје: Неиспричана прича), која се најпре појавила у виду дугачког чланка из два дела, који је објављен 1988. године у септембарском и октобарском издању часописа Fidelity. Објављивање овога чланка је изазвало сензацију. То је било први пут да је неко рекао нешто негативно о Међугорју. Заинтересовао сам се за историју Југославије током истраживања Међугорја. То интересовање је постало још веће након избијања грађанског рата 90-тих година јер је једна од тврдњи такозване Госпе и њених следбеника била да је «мир међу етничким групама у Југославији доказ аутентичности приказања наше Госпе Краљице мира».  

- Колико често сте имали прилику да посетите Босну и Херцеговину, Србију и друге државе настале након распада бивше Југославије и којим поводима?

Џонс: Био сам у Југославији једном током 1988, а после тога сам посетио Хрватску и Босну и Херцеговину још три пута током 1996. године. Од тога сам два пута долазио да бих снимао документарне филмове о Међугорју.

- Приказање Госпе у Међугорју тумачите историјским чињеницама које су довеле до грађанског рата у Југославији. Можете ли за читаоце, који нису имали прилику да се сретну са Вашом књигом “Међугорска обмана”, у неколико реченица објаснити свој став према приказању Госпе у Међугорју?

Џонс: Такозвана међугорска "приказања" створили су бунтовни хрватски фрањевци из околине Мостара. Они су онда постали део кампање Реганове администрације којој је био циљ да сруши Совјетски Савез. Сматрам да су приказања лажна.

- Како је могуће да деца доведу до тако широке пропаганде?

Џонс: Као прво, приказање није производ "дечурлије". Међугорско приказање су створили бунтовни хрватски фрањевци из области око Међугорја и Чапљине. Они су долазили у сукоб са месним бискупом око контроле над већим бројем парохија и то још увек чине, колико знам. "Приказања" се јављају годину дана после Титове смрти. Када су фрањевци схватили да велика маса народа коју су привукли може да се употреби у њиховој борби са бискупом, преузели су контролу над децом и приказањима. "Приказања" су се онда сјединила са лоше вођеним покретом харизматичне обнове да би на крају постала део последње фазе Регановог антикомунистичког крсташког рата. "Дечурлија" су, међутим, остала фрањевачка марионета током читавог периода.

- Како бисте објаснили то да је само један, истина стравичан, догађај, масакр у Шурманцима, био иницијална капсула грађанског рата у Југославији?

Џонс: Моје мишљење је да догађаји у Шурманцима нису довели до грађанског рата у Југославији. Сматрам да је кривица због масакра учинила да становници Међугорја лакше падну под утицај и контролу фрањеваца.

- У Вашој књизи «Међугорска обмана» пишете: «Оно што вам још више пада у очи од просторне блискости злочина и приказања је чудна коинциденција датума када су се они десили. Скоро све значајно у историји Балкана изгледа да се збило у јуну. Одлучујући тренутак у српској историји, Косовски бој, одиграо се 28. јуна 1389. Атентат на надвојводу Фердинанда у Сарајеву, који је довео до избијања Првог светског рата, десио се 28. јуна 1914, као нека врста чудне симболичне комеморације Косовског боја. Хрвати су објавили независност 25. јуна 1991, што одговара датуму десетогодишњице приказања у Међугорју, које се десило на 40-тогодишњицу масакра у Шурманцима». Како бисте објаснили ове коинциденције везане за датуме догађаја?

Џонс: Немам објашњење ових «чудних коинциденција». Зато их и називам «чудним».

- Како сте и где сте дошли до материјала за писање књига о Међугорју?

Џонс: Сав материјал о Међугорју је мој лични који сам добио на основу непосредних истраживања. Ја сам онај који је лоцирао «Манду» у Баварској и онај који је лоцирао Маријана Пехара у Сан Франциску. Материјал о историји Југославије је узет из истраживачког архива библиотеке.

Са ових литица у Шурманцима бацали су невине људе у јаму
Снимио Милан Булут-Ћебер, 1961.

«Усташе се појављују у претежно српском селу Пребиловци на источној обали Неретве и другим српским енклавама и обавештавају сељаке да ће сви бити депортовани за Београд да се поново уједине са браћом у домовини. Тако Срби долазе у свечаној одећи и крећу ка железничкој станици да би постали још једна размештена група у Европи у којој су се стално дешавала нека премештања а људи одлазили возовима да се никада више не врате. Срби из Пребиловаца су скупљени заједно са другим Србима из западног дела Херцеговине и на крају је шест вагона људи послато возом који је требало да их врати у Београд. Вожња је трајала много краће него што су очекивали Срби, којима је наређено да изађу из вагона у Шурманцима на западној обали Неретве одакле су отишли у шуме из којих се нису вратили.

Око три месеца касније, претходник бискупа Жанића, Алојзије Мишић, који је столовао у Мостару, граду подигнутом по узору на китњасти турски стил који се налази неколико станица од Шурманаца, пише кардиналу Степинцу, надбискупу тадашње и будуће Југославије, који ће завршити у затвору по налогу Титове револуционарне правде, и говори му о злоделима почињеним над Србима из његове диоцезе. «Људи се хватају као животиње», пише Мишић, «кољу се, убијају, живи бацају са литица....Из Мостара и Чапљине возом је одвезено шест вагона мајки, девојака и деце...у Шурманце....Доведени су у планину и...живи бачени са литица....Само у Мостару нађено их је на стотине, убачено у вагоне ван града а онда зверски убијено». Око 600 Срба, укључујући и свештенике, жене и децу, бачено је у јаму изнад Шурманаца а онда, пошто су на њих бацили ручне гранате, усташки кољачи су их сахранили, вероватно још живе.

Мајкл Џонс, Међугорска обмана (цитат из првог поглавља; књига се може наручити преко вебсајта www.culturewars.com )

- Да ли сте сачували филмове које сте радили о Међугорју?

Џонс : Поседујем документарни филм који се зове «Визије по налогу» који сам сачувао на ДВД-у. Други документарни филм је направио Канал четири из Енглеске и њега немам.

- Како објашњавате чињеницу да је мало несрпских извора који говоре о геноциду из 1941. над Пребиловцима и Србима у НДХ?

Џонс: Материјал о геноциду над Србима, као, на пример, књига Авра Манхатана, је био крајње компромитован јер је коришћен као пропаганда Титовог режима. Бискуп Перић, садашњи бискуп области Мостар-Дувно, ми је рекао да су Титови комунисти сву архивску грађу која је припадала диоцези натоварили у камионе и да никада више није виђена. Рекао је и да би желео да опет сарађује са Србима у стварању истините, неидеолошке историје Другог светског рата.

- Могу ли Пребиловци и Међугорје постати места наизменичног међурелигијског дијалога, можда и дијалога интелектуалаца српског и хрватског порекла у циљу стварања климе бољег разумевања и размене научних искустава и становишта?

Џонс: Да, погледајте мој одговор на претходно питање. И покојни бискуп Павао Жанић и садашњи бискуп Мостара, Ратко Перић, су храбро бранили истину. Обојица су осудила приказања у Међугорју као лажна и обојица су испаштала због одбране истине. Мислим да би они били идеални партнери у српско-хрватском дијалогу.

Mајкл Џонс, лево, са пријатељем из Естоније, калуђером Серафимом. Снимљено у Талину

E. Мајкл Џонс (Индијана) је 1979. докторирао америчку књижевност на Универзитету Темпл. Године 1981. покреће часопис Fidelity ( Верност) чији је уредник био до 1996 . Године 1995. оснива и уређује часопис Culture Wars (Ратови култура). Аутор је петнаест књига. Објавио је две књиге о месту Међугорје у Херцеговини које је постало познато у светским релацијама по указању и порукама Госпе: The Medjugorje Deception: Queen of Peace, Ethnic Cleansing, Ruined Lives - Међугорска обмана: Краљица мира, етничко чишћење, уништени животи (South Bend, IN: Fidelity Press, 1997 ) и Међугорје: The Untold Story – Међугорје: Неиспричана прича (South Bend, IN: Fidelity Press, 1988). Џонс је од 1980. до данас одржао око стотину предавања широм Америке, у Естонији, Пољској, Аустрији, Чешкој и Енглеској.

Са Др Michaelom Jonesom разговарала Саша Важић, слободни новинар из Београда

Публиковано на www.prebilovci.net у марту 2008. године