Пребиловчани о Пребиловцима
Пребиловци су болно пусти. Читаво село jе у рушевинама. У њима гледам и видим Пребиловце из дана мог дjетињства. Тражио сам камен међаш у сеоском путу код Банђуревих кућа. На том камену jе, тамо негдjе 50-тих година минулог виjека, сjедила баба Анђа и прела, чуваjући овце. А, jа и Брано Баронов играли петињака. Кад jе наишао Милан Драгић са коњем натовареним плугом, баба Ђонлагуша престаде прести и устадe. Ми престадосмо играти. Питам jа бабу Анђу; што устаде - а она ће; моj сине испред мушка чељадета и вола женско се треба устати. А што, питам jа даље. Они су хранитељи куће. И то се, диjете, зове поштовање.
Нађох камен у шипковину зарастао. И кућу бабе Анђе, на улазу у село, узима коров. Израста чемерика са огњишта. А ту jе некад живjело читаво коло цура и момака коjима jе она са своjим Шћепаном подарила живот: Митра, Мара, Лазар, Славка, Мила, Милосав и Jованка. Онога рата мушки се замомчили а женске стигле за удаjу. Оваj потоњи рат дочекало jе њих петоро. Данас jе у животу само Анђина кћерка Славка коjа се удала у Пребиловце за Ћетка Драгићевића. И он jе покоjни. Ни пушка га ниjе "хтjела". Био као тринаестогодишњи дjечак на стрељању и остао жив. Прошао кроз онаj и оваj рат. Послиjе овог рата дигао руку на себе.
* Из писма избjеглице из Пребиловаца приjатељу у Аустралиjу након посjете родном селу
КРАТКА ИСТОРИЈА НАСЕЉА
Допринос објективнијој историји збивања у Херцеговини
Партизанска тврђава
О, срам и грдобa
Насеља средњевjековне босанске државе
ebook о селу Пребиловци
Истина о дешавањима у ратовима на простору бивше Југославије у посљедњој деценији двадесетог вијека и кажњавање свих одговорних за учињене ратне злочине су предуслови за истинско помирење народа на овим просторима. У Босни и Херцеговини у којој су конститутивна била и остала три народа, током трајања ратних сукоба, вођена су најмање четири посебна рата. Ратовало се ''за јединствену Босну'', ''за Републику Српску'' и ''за Херцег-Босну'', плус ратовање за аутономију у дијелу западне Босне. Учињени су бројни злочини, са којима ће се сви у Босни и Херцеговини морати суочити. Тешко се то, међутим, чини кад се ради о злочинима учињеним од стране властитих снага. За једне, друге или треће неко je херој, а тај исти неко- гледано из другог угла, угла властите нације je злочинац. Иде се из крајности у крајност. Минимизирају се злочини властитих снага а истовремено преувеличавају се злочини противничке стране. Никако у Босни и Херцеговини, овој дејтонској, да васкрсне истина која је погинула на почетку рата деведесетих година минулог вијека.
Током рата у Босни и Херцеговини убијено је и нестало 97.207 људи, што је 2,22 одсто од укупног броја становништва према попису из 1991. године. Ово су показали резултати истраживања Истраживачко-документационог центра (ИДЦ) из Сарајева чији је директор Мирсад Токача. По националној структури, према истом извору, највише убијених и несталих – 64.036 су Бошњаци, 24.905 жртава је српске националости док је огинуло или нестало 7. 788 Хрвата и 478 осталих.
Премда је број погинулих и несталих далеко испод оног који се до сада (зло)потребљавао- од 156.000 до чак 329.000 хиљада људи, и даље се манипулише сa злочинима које су учинили Срби а посебно се то чини са злочинима над Србима. Сребреница се готово наслaња на Кравице. За Сребреницу зна цијели свијет а за Кравице само Срби. Пребиловце над чијим житељима су извршена три злочина у посљедњих пола вијека нико и не спомиње. Књига ”Очи у очи” Милана Тасовца бави се страдањем Пребиловаца и српског народа у дијелу јужне Херцеговине, тачније на подручју општина Столац, Чапљина и Неум.
Вријеме је да се сви храбро, очи у очи, суоче са истином и злочином и да се једном за свагда заврше ратови у Босни и Херцеговини и врати достојанство стварним жртвама безумног рата и њиховим бројним подорицама. ”Очи у очи”, електронска књига са стотињак страница, ослоњена на више различитих муслиманских, хрватских и српских извора података, представља управо допринос истини о два посљедња рата у јужном дијелу Херцеговине.
