Untitled Document

  www.prebilovci.net web

Пребиловчани о Пребиловцима

Пребиловци су болно пусти. Читаво село jе у рушевинама. У њима гледам и видим Пребиловце из дана мог дjетињства. Тражио сам камен међаш у сеоском путу код Банђуревих кућа. На том камену jе, тамо негдjе 50-тих година минулог виjека, сjедила баба Анђа и прела, чуваjући овце. А, jа и Брано Баронов играли петињака. Кад jе наишао Милан Драгић са коњем натовареним плугом, баба Ђонлагуша престаде прести и устадe. Ми престадосмо играти. Питам jа бабу Анђу; што устаде - а она ће; моj сине испред мушка чељадета и вола женско се треба устати. А што, питам jа даље. Они су хранитељи куће. И то се, диjете, зове поштовање.

Нађох камен у шипковину зарастао. И кућу бабе Анђе, на улазу у село, узима коров. Израста чемерика са огњишта. А ту jе некад живjело читаво коло цура и момака коjима jе она са своjим Шћепаном подарила живот: Митра, Мара, Лазар, Славка, Мила, Милосав и Jованка. Онога рата мушки се замомчили а женске стигле за удаjу. Оваj потоњи рат дочекало jе њих петоро. Данас jе у животу само Анђина кћерка Славка коjа се удала у Пребиловце за Ћетка Драгићевића. И он jе покоjни. Ни пушка га ниjе "хтjела". Био као тринаестогодишњи дjечак на стрељању и остао жив. Прошао кроз онаj и оваj рат. Послиjе овог рата дигао руку на себе.

* Из писма избjеглице из Пребиловаца приjатељу у Аустралиjу након посjете родном селу

КРАТКА ИСТОРИЈА НАСЕЉА

Untitled Document

ebook о селу Пребиловци

Истина  о дешавањима  у ратовима на простору бивше  Југославије у посљедњој деценији двадесетог вијека и кажњавање свих одговорних за учињене ратне злочине су предуслови  за истинско  помирење народа на овим  просторима. У Босни и  Херцеговини у којој су конститутивна  била и остала  три народа,  током  трајања ратних сукоба,  вођена су најмање четири посебна рата. Ратовало  се ''за јединствену  Босну'', ''за  Републику Српску'' и ''за  Херцег-Босну'',  плус ратовање за  аутономију у дијелу западне  Босне. Учињени су бројни злочини, са којима ће се сви у Босни и  Херцеговини  морати суочити. Тешко се то, међутим, чини кад се ради о  злочинима учињеним од стране  властитих снага. За једне, друге или  треће неко je  херој, а тај исти  неко- гледано из другог угла, угла властите  нације je  злочинац. Иде  се из  крајности у  крајност. Минимизирају  се злочини  властитих снага а  истовремено  преувеличавају се злочини  противничке  стране. Никако  у Босни и  Херцеговини,  овој дејтонској,  да васкрсне  истина која  је погинула  на почетку  рата деведесетих  година  минулог  вијека.

Током рата у Босни и Херцеговини убијено је и нестало 97.207 људи, што је 2,22 одсто од укупног броја становништва према попису из 1991. године. Ово су показали резултати истраживања Истраживачко-документационог центра (ИДЦ) из Сарајева чији је директор Мирсад Токача. По националној структури, према истом извору, највише убијених и несталих – 64.036 су Бошњаци, 24.905 жртава је српске националости док је огинуло или нестало 7. 788 Хрвата и 478 осталих.

Премда је број погинулих и несталих далеко испод оног који се до сада (зло)потребљавао- од 156.000 до чак  329.000 хиљада људи, и даље се манипулише  сa злочинима  које су учинили Срби а посебно се то  чини са злочинима  над Србима. Сребреница се готово наслaња  на Кравице.  За Сребреницу  зна цијели  свијет а за Кравице само  Срби. Пребиловце  над чијим  житељима су  извршена три злочина у  посљедњих  пола вијека нико и не  спомиње.  Књига ”Очи у очи” Милана  Тасовца бави  се страдањем  Пребиловаца и  српског народа у  дијелу јужне  Херцеговине, тачније на  подручју  општина  Столац, Чапљина  и Неум. 

Вријеме је да се сви храбро, очи у  очи, суоче са истином  и злочином и  да се једном за свагда  заврше ратови  у Босни и Херцеговини и врати достојанство стварним жртвама безумног рата и њиховим бројним подорицама. ”Очи у очи”, електронска  књига са  стотињак страница, ослоњена на  више различитих муслиманских,  хрватских и  српских извора података,  представља управо допринос истини о два  посљедња рата  у јужном  дијелу  Херцеговине.