Пребиловци

На подручjу Пребиловаца велика jе, чак необично велика, концетрациjа гомила (у литератури се спомињу понегдjе и као громиле). Риjеч jе о великим количинама камена сакупљеног на jедном мjесту и сложеном у облику пирамиде (гомиле). Међу овдашњим гомилама наjвеће су Велика гомила на брду Грабак изнад села и Гостиљац, гомила на кањону Брегаве иза Ждракановића ограда. Са гомила коjе се налазе на висоравни Краварица и уз пут за Пребиловце, дакле са оних коjе су биле приступачне, временом jе камен отjеран и наjвjероватниjе уграђен у путеве у куће. Тако су нестале гомиле код Булотових ограда на Краварици и код Банђуревих кућа, на улазу у насеље. У подножjу гомиле код Банђуревих кућа и данас jе видљив отворен гроб. Смjештен jе у средини гомиле. Видљиве су камене плоче коjе омеђуjу гробно мjесто. Гроб се по димензиjама битно разликуjе од гробова у коjе се данас људи сахрањуjу. Пуно jе краћи по дужини а и нешто jе шири од данашњих гробова. Како jе гроб мањих димензиjа, изгледом потврђуjе причу из народа, да су се некада у овакве гробове људи сахрањивали у онаквом положаjу у каквом су били у утроби своjе маjке. Уз ову могу се чути и приче како jе величину гомиле одређивао углед покоjника али и то како су гомиле ограничавале посjед властелина.

Уз гомиле око Пребиловаца, коjих има и у другим краjевима Херцеговине, биљежимо и jедну легенду из Пребиловаца о постоjању два града у близини данашњег насеља коjе jе постоjало и у далеком средњевjековљу. Легенда памти градове на Сухића и Екмечића градини (у Средњем виjеку било jе довољно постоjање само jедне куле па да касниjе локалитет добиjе име град, односно градина). Данас су то огромне наслаге камена коjе се доимљу као порушен зид велике грађевине. Занимљиво jе да jе основни, видљиви, дио оба града подигнут у правцу сjевер - jуг. Ни наjстариjи мjештани не памте да су ови локалитети испитивани.

Ђевоjкин гроб на Диjелима
код ПребиловацаУ Пребиловцима се и данас може чути легенда према коjоj jе момак из jедног испросио дjевоjку из другог града. Испрошена дjевоjка, међутим, разболила се и умрла на дан када jе требала да пређе у кућу свог изабраника. Из оба града тражили су да се дjевоjка сахрани у њиховом гробљу. Да би се избjегао непотребан сукоб, нађено jе компромисно рjешење. Подjељено jе растоjање између два града на jеднаке диjелове и ту jе сахрањена дjевоjка. И данас на том мjесту коjе носи име Диjела (диjељено, подjељено), иза Пребрђа- на Лазини, постоjи гроб са крстом а народ га зове Ђевоjкин гроб.

Ова легенда инспирисала jе познатог писца Данила Марића, врсног познаваоца Херцеговине, да напише кратку љубавну причу Стоjа и Стоjо. Уз обjављивање ове приче доносимо три фотографиjа коjе илустративно потврђуjу приче коjе живе у народу из Пребиловаца. Кликањен на фотографиjе могуће их jе повећати. Фотографиjе jе у jулу 2006. године снимио Спасоjе Драгићевић