Другог дана ускрса (2010.) Светом архијерејском литургијом коју је служио Његово преосвештенство владика Захумско- херцеговачки и приморски Г. Григорије а саслуживало осам свештеника симболично је означен почетак радова на обнови храма у Пребииловцима. Пројекат је урадио Др Предраг Ристић из Београда једнa од најпознатијих личности у православној црквеној архиктектури. Пребиловци- село на Интернету донио је шири интервју са аутором пројекта као и ФотоАлбум са серијом фотографија будућег храма.
-----------------------------
- Моj однос према Пребиловцима jе однос jедног човjека коjи jе у Пребиловцима све изгубио. Ви врло добро знате да jе 78 особа под именом Екмечић у Пребилвцима убиjено 1941. Наjмлађа jе кћерка мог стрица стара 4 месеца а наjстариjи моj ђед Шћепан коjи jе имао 78 година кад jе убиjен, тачно колико jа сад имам година.
Чапљински краj jе приjе Другог свjетског рата имао 38 % Срба, послиjе рата 18 %, данас врло мало- симбилоичан броj. У Пребиловце се вратило неколико људи коjи покушаваjу да обнове село али та ће обнова траjати jако дуго да се то постигне. Моj однос према завичаjу jе однос према изгубљеном срцу, однос према нечему с чиме jа стално живим. Не често, као што се каже, него сваки дан jа мислим на Пребиловце. "Падање Берлинског зида jош ниjе довршено"
Преносимо шири разговор са акедемиком Екмечићем коjи jе са њим водио главни и одговорни уредник часописа за књижевност и културу "Зора", књижевник Радослав Братић
Академик, Милорад Екмечић
Запис о топониму Ћирина кућа
И ваљало би слово о топониму Ћирина кућа пренjети из памћења људи у књиге коjе имаjу амбициjу да младе нараштаjе, што расту на том парчету земље коjи зову "вериге свиjета", поуче шта се збива са човjеком и његовим кад у другог човjека и његове уђе зло.
Комплетан текст
Топоними
Десетак jе топонима на подручjу Пребиловаца коjи носе име по презимену, имену или чак надимку људи коjи су овдjе живjели кроз вриjеме и виjекове. Сухића или Екмечићева Градина, Гоjанов До, Jевин кук, Миликића бус, Крунуша (jаруга у Хутову блату) или Ждракановића jаз, да наведемо само неке. Кликните овдjе
Нешто своjом вољом али и више игром судбине Илију Драгићевића- Екмечића животни пут ће одвести далеко од родних Пребиловаца али ће Пребиловци бити стално у његовом срцу и мислима. Он се сасвим изненада као млад момак, помало авантуристички, отиснуо у свет након једног сукоба са браћом приликом изгона стоке на планину. Тај догађај, који је у принципу био безазлен на Илиjу и његов даљи бурни живот пресудно jе утицао.... Комплетан текст
Камен прича јасније, разговјетније, боље и љепше од најдаровитијег приповједача...
Репортажа, Пред обновљеном кућом Надаждина
Село Пребиловци добило је име по старој српској породици ПРИБИЛОВИЋ која је некада давно ту живјела. Ова породица помиње се у историјским изворима; у Повељи босанског бана Стефана, од 18. септембра 1332. године, гдје се говори о уређењу мeђусобних односа са Дубровником. Помињу се ови Хумљани као свједоци на повељи: велики војвода Владислав Галешић, Радослав Хлапеновић, Милтен Драживојевић, жупани Вукац и Иван Прибиловић по којима је село добило име Пребиловци. >>>
Кад кажемо Лазар и Даница, вјерујемо да ће мало који од Пребиловчана имати тачну представу о коме то заподјенусмо причу. Ако додамо Чоло и Чолинца, онда је све речено. Старији Пребиловчани ће имати не једну него десетине прича о њима, лично доживљених.
Ово је једна од тих прича.
Староставна (жива) књига Над панорамским снимком Пребиловаца коjи је настао у прољеће 1978. године
Dа li će se selo Prebilovci po drugi put dići iz pepelа? Hoće li mještаni dočekаti treću sаhrаnu svojih predаkа? To su pitаnjа nа kojа je potrаžio odgovor reporter emisije Pečаt, Rаdio televizije Republike Srpske. Prilog je objаvljen 8. аprilа 2010. kаd je postаvljen nа Youtube istio dаn. U prilogu govore mještаni Rаjko i Veso Bulut, Mаrko Nаdаždin i Milorаd-Mišo Tripković.
Брига о културно-историјском наслеђу и подстицаj да се оно истражује и објављује у штампаним и електронским публикацијама, сарадња са међународним и домаћим институцијaма и организацијама, промовисање привредних, културних, духовних и туристичких потенцијала Пребиловцa те пружање помоћ при повратку Пребиловчана и обезбјеђење основних животних услова за oпстанак по повратку, били су одлучујући да се формира Фондација ”Пребиловци”. Фондација, која је основана 20. јула 2008. године у Пребиловцима, регистрована је у Основном суду у Требињу гдје јој је сједиште. Предсједник Управног однора је Синиша Надаждин а чланови су др Никола Ждракановић, Младен и Весо Булут, Ацо Драгићевић, Зоран Надаждин и Богдан Брњашић. Дио сајта ”Пребиловци-село на интернету, посвећен је активностима фондације >>>
Објављујући фотографију дјевојака Пребиловаца са домаћинског течаја из 1939. године и објашњавајући њену историју изразили смо наду да ће се пронаћи и нашем сајту доставити квалитетнија и оригинална фотографијa на којој су сви ликови. И добили смо фотографију која је сачувана у фамилији Булут.
Посјетиоце који показују интересовање за ову фотографију, њену историју и ликове на фотографији као и њихову животну судбину упућујемо на дио Фото галеријe у којој су објављене фотографије настале прије Другог свјетског рата. За увећавање кликните на фотографију а да добијете текст о фотографији - кликните овдје
За вијести из Пребиловаца кликни овдјe
Риjетки становници
Између рушевина, у великом селу, с времена на вриjеме, може се чути људски глас и видjети чељаде како оде за неким своjим послом.
Максим Ждракановић 1891-1941
Пребиловци
"И кад jе ружна и кад jе неприjатна, истина jе лековита" |
|
Књижевник Драган Лакићевић |
Село Пребиловци лежи на кањону лиjевe обалe риjеке Брегаве, у непосредноj близини њеног ушћа у Неретву испод села Клепци. Код Пребиловаца почиње или се завршава, Бог зна, непрекидни ланац херцеговачких гудура. Испод двије које се зову Грабак и Бијела влака угњездили су се Пребиловци. Пред селом je као на длану питома висораван Краварица. Kao ријетко гдје у кршевитој Херцеговини овдје се, истовремено, може осјетити и доживјети неодољива љепота сивилa крша и питомог зеленила.
Пребиловци су далеко од Мостара тридесетак километара и исто толико од обале Јадранског мора.
Кроз вријеме и вијекове ово насеље, које је настало у Средњем вијеку, припадало је Стоцу и Почитељу док му је данас матична општина Чапљина.
Пребиловци су одваjкада српско насеље. Старјенике Драгићевиће овдjе су затекли Турци приликом осваjања Херцеговине.
У свиjести сваког национално свjесног Србина име Пребиловаца дубоко jе урезано. Ово село симбол jе страдања и мучеништва. Судбину као Пребиловци у Другом свjетском рату доживjело jе само село Ладице у Чешкоj. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 фамилиjе а 36 огњишта jе угашено. Ратне страхоте од око хиљаду становника преживjело jе 172 чељади.
У рату коjи jе харао Босном и Херцеговином, деведесетих година минулог виjека народ у Пребиловцима ниjе страдао али jе село опљачкано, црква уништена и сравњена са земљом. Централно насеље и два засеока, Кулине и Грлић су запаљени а 174 становника протjерана.
Наjвећи броj становника Пребиловаца и данас, углавном, живи у избjеглоштву. У селу jе обновљено из средстава разних донациjа а наjвише америчких деветнаест, док су у властитоj режиjи обновљене три куће. Село jе поново добило електричну енергиjу и какву такву могућност да се подигне из пепела. Средствима општине Чапљина на чиjем се подручjу налазе Пребиловци поправљен jе асфалтни пут од мjесног гробља до Пребиловаца, село jе захваљуjући хуманитарноj организациjи УМКОР добило поново, као некад, питку воду из бушотине у центру насеља. Благодарећи активностима Српског националног друштва ”Пребиловци” из Београда обновљен је и Дом културе.
Пребиловци имају све претпоставке да се живот поново врати у село.
Jедна фотографиjа снимљена jе у августу 2005. године а снимила jе Маjа Булут. Другу фотографиjу, двиjе године касниjе, о Савиндана 2007. године, са приближно истог мjеста, "узима" Саша Драгићевић и обогаћуjе виртуално село Пребиловци новим прилогом коjи свjедочи о повратку живота у село.
Ова презентациjа, отворена о Савиндану 2006. године, од почетка, има амбициjу да израсте у хронику села, да прикупља грађу о Пребиловцима и да jе учини доступном jавности. У протекле три године Пребиловци- село а Итернету добило је основу која се дограђује новим прилозима.
Ћириличном издању додали смо латиничну верзиjу. Једном броj обjављених текстова поjавиo се и на енглеском jезику. Све што је web-тим планирао прије три године остварено је. Све рубрике су активне а уведене су и неке нове на приједлог читалаца, као примјера ради Пребиловачке минијатуре, Матича књига и Линкови.
Радује посјећеност Пребиловцима- селу на Интернету, задржавање у селу и читаност објављених текстова и преглед фотографија.
И даље остаје актуелан, 2006. године упућен, позив посjетиоцима да на адресу info@prebilovci.net шаљу своjе прилоге, чланке из штампе (са обавезним именом новине и годином издања), да у кућним збиркама пронађу фотографиjе коjе су на било коjи начин везане за Пребиловце и да нам их шаљу. Наравно неопходна су основна обjашњења о фотографиjама - када су настале ко се налази на фотографиjама. Сумњамо да ће овај задатак икад престати бити актуелан. Нема мање или више важних извора података о Пребиловцима или мање-више важних докумената. Сваки податак, сваки прилог ће добро доћи у подизању Пребиловца, села на Интернету.
У подизању виртуалног села имаjу мjеста сви Пребиловчани. Бројност аутора који су се јавили прилозима у протеклим годинама, оних који су нам уступили фотографије или су нас упутили на изворе података- дају наду да ће се наставити предан рад на даљем подизању Пребиловаца- села на Интернету. Очекуjемо помоћ, приjе свега, од Пребиловчана у биjелом свиjету, од познаваоца новиjе историjе Срба а посебно историjе Пребиловаца.
 Пребиловци у јулу 2008. године. Поглед са Грапка, испод Велике гомиле на централнио дио насеља. Снимио: Спасоје Драгићевић
|
Свима који су помогли и који помажу у подизању виртуалних Пребиловаца изражавамо захвалност. Од Пребиловчана који листају ове странице очекујемо да се и даље јављају и шаљу прилоге. Посебно молимо све који користе е-маил да помогну web-тиму да Матична књига Пребиловаца буде редовно ажурирана.
Мапа сајта Пребиловци- село на Интернету
-
Пребиловци
- у литератури
- у архивскоj грађи и публицистици
- у српскоj поезиjи
- у причи и легенди
- Кратка историjа насеља
- Штампа о Пребиловцима
- Актуелно у вези Пребиловаца
- (Ин) директно
- Матична књига
- Фото-галериjа
- Слике приjе Другог свjетског рата
- Слике настале између 1945 - 1992
- Слике послиjе 1992. године
- Фотоалбум
Линкови
Ако имате примjедби, приjедлога и сугестиjа- jавите се. И не заборавимо да сви ми коjи смо на било коjи начин везани за Пребиловце да jе већа наша дужност него jе то част, мада jесте и то, да учествуjемо у изградњи виртуалне странице о селу симболу страдања али и неуништивности српског племена. info@prebilovci.net
___________
Web-тим о Савиндану 2009. године
Карте су преузете са www.fallingrain.com
Статистика: У прве три године постојања сајта prebilovci.net, у Пребиловцима- селу на Интернету боравило је 27.338 посјетилацаца. Посјетиоци су, заправо, читаоци текстова или гледаоци објављених фотографија. Прелистано је 157 594 страницe што је у просјеку 5 странице по једном посјетиоцу. Иначе, Пребиловци-село на Интернету својим посјетиоцима нуде, у три издања- ћирилично, латинично и енглеско преко 1000 страница текста о селу и његовим људима. Од укупног броја посјетилаца њих 19 703 jесу јединствени посјетиоци. Више од 50 % посјета забиљеженo је у трећој години постојања сајта, што упућује на могући закључак да су Пребиловци-село на Интернету стекли читалачку публику и да је страница етаблирана. У виртуалним Пребиловцима задржало се од пет до петнаест минута 2.753 посјетиоца од 15 минута до једног часа задржало се 3.097 посјетилаца. Преко једног часа у Пребиловцима су боравилa 753 посјетиoца. Да би се пронашли Пребиловци на глобалној мрежи на неком од претраживача најчешће je уписвано име села 2.121 пут или prebilovci.net, 318 пута.