Препоручујемо

Са Милорадом на овој презентацији

• Милорадов говор у Пребиловцима 1990.
• Падање Берлинског зида није довршено
• Национализам судњег дана
• Награда Београда Милораду Екмечићу

Камен прича јасније, разговјетније, боље и љепше од најдаровитијег приповједача...
Репортажа, Пред обновљеном кућом Надаждина

"Било jе и потке и основе за ту причу (ријеч је о Драгићевом злату прим. web-тима). А какво ће бити ткање то зависи од ткаље. Ето, то ти jа могу рећи. У старих наших овце су се хиљадиле. Jедно домаћинство броjало jе и до двиjе хиљаде оваца. Имали су и своjу планину, гдjе су љети изгонили благо. Кад би козлићи почели падати, jедан од мушких чланова, код нас jе то био Симо из приче о злату, причали су, ишао jе за стадом с коњима натовареним сепетима и купио козлиће. Он jе био ловац. И то му jе био посао, да лови дивљач. Насљедио jе таj посао. У насљедство га jе оставио. Ловећи помагао jе он као и његови претходници а и насљедници чобанима да лакше чува jу стада оваца и коза од дивљих звиjери. Симо jе био увиjек у прилици да jедним метком убиjе два зеца. Тако jе то било. Прича каже да jе сакупљена крзна продавао у Стоцу и стекао богатство..."

Потка и основа једне приче

Пролази време. Живот тече. Све се мења Сећање остаје. Требамо га освежавати одласком у роден крај сваког лета на пар дана. Време не може уништити снове, може само отварати путеве нове бескрајне, широке ка Пребиловцима, милом завичају.

Зов завичаја

Сећам се огромног дворишта у цвећу и башчица око куће. Бадема и кошћела. Липе. Све су то ситнице ал' управо те ситнице чине човеков живот. Можда сам и прве кораке направила у дедином дворишту...Не знам.

Први кораци у дедином дворишту

СЛИКЕ ПРИЈЕ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

• Баба Пјацуша
• Шћепан (Павла) Екмечић са синовимa
• Шарић (Милана-Руса) Даринка
• Драгићевић (Јована) Јока
• Младост Пребиловаца и Клепаца 1938.
• Дjевоjке из 1939. године
• Сватови Милеве и Богдана Медан
• Босиљка Драгићевић и Стоја Ћирић
• Нико и Анђелко Булут
• Анђелко Булут и Босиљка Драгићевић

Баба Пјацуша

На фотографији је Анђа Банђур рођена Пјаца (с. Локве на Дубравској висоравни). Слика, коју је сачувао њен унук Спасоје (Трифков), потиче из тридесетих година минулог вијека и снимљена је коју годину прије њене природне смрти. Ријетки су је ословљавали њеним именом. За Пребиловчане је она била Пјацуша.

Удајом у Пребиловце жене су углавном добијале надимак. Надимак су носиле по дјевојачком презимену, надимку свог мужа или по селу у којем су рођене и одакле су се удала. Тако је млада из Габеле у Пребиловцима постајала Габа (Габа Влајковица. Ријетки су знали како јој је крштено име), дјевојка од Мандрапа у Пребиловцима је постајала Мандрапуша. Тако су их мјештани ословљавали и памтили.

Дјевојке из Пребиловаца удајом су, углавном, добијале надимак Пребиловка (ад)