|
Препоручујемо
Са Милорадом на овој презентацији
Камен прича јасније, разговјетније, боље и љепше од најдаровитијег приповједача...
Репортажа, Пред обновљеном кућом Надаждина
"Било jе и потке и основе за ту причу (ријеч је о Драгићевом злату прим. web-тима). А какво ће бити ткање то зависи од ткаље. Ето, то ти jа могу рећи. У старих наших овце су се хиљадиле. Jедно домаћинство броjало jе и до двиjе хиљаде оваца. Имали су и своjу планину, гдjе су љети изгонили благо. Кад би козлићи почели падати, jедан од мушких чланова, код нас jе то био Симо из приче о злату, причали су, ишао jе за стадом с коњима натовареним сепетима и купио козлиће. Он jе био ловац. И то му jе био посао, да лови дивљач. Насљедио jе таj посао. У насљедство га jе оставио. Ловећи помагао jе он као и његови претходници а и насљедници чобанима да лакше чува jу стада оваца и коза од дивљих звиjери. Симо jе био увиjек у прилици да jедним метком убиjе два зеца. Тако jе то било. Прича каже да jе сакупљена крзна продавао у Стоцу и стекао богатство..."
Потка и основа једне приче
Пролази време. Живот тече. Све се мења Сећање остаје. Требамо га освежавати одласком у роден крај сваког лета на пар дана. Време не може уништити снове, може само отварати путеве нове бескрајне, широке ка Пребиловцима, милом завичају.
Зов завичаја
Сећам се огромног дворишта у цвећу и башчица око куће. Бадема и кошћела. Липе. Све су то ситнице ал' управо те ситнице чине човеков живот. Можда сам и прве кораке направила у дедином дворишту...Не знам.
Први кораци у дедином дворишту |
Кошевина
Драган за косилицом у Долу
У првој половини јуна, одвајкада, у Херцеговини пада вријеме кошевине.
Kосидба. Откивање и оштрење косe па онда њeн фијук и слагање траве у откосе… сушење сијена у откосима, сакупљање у љиљке и пребацивање сијена у појате или у стогове сијена у близини штала и торова. Бијаше то, колико јуче, велики посао у Пребиловцима.
Данас је само вријеме кошевине као некад. Све се друго промјенило. Нема више коса, водијера и белегије, нема фијука косе кованице, њеног откивања негдје у хладовини, нема вила a ни и грабаља. Нема, на пребиловачким путевима, ни колона коња и магаради натоварених балама сијена, Нема пласта ни и љиљака.
Данас се све обавља трактором. Кошење, сакупљање, балирање, везивање и превоз четвтастих бала које се слажу и складиште.
Умјесто, као некад, берача дувана До дaнас оживи звук трактора. За кратко вријеме некадашње њиве а данас ливаде промјену зелену боју у златнo-жуту.
Стигло је врело љето и ток живота које оно собом носи.
Поглед из Дола на село
Душак. Никола и Драган.
Слика за успомену
Један трактор умјесто каравана коња са сијеном
Повезани текстови:
Јесен у селу
Прољеће у порушеном селу
Публиковано крајем јуна 2011. године
|