Препоручујемо

Са Милорадом на овој презентацији

• Милорадов говор у Пребиловцима 1990.
• Падање Берлинског зида није довршено
• Национализам судњег дана
• Награда Београда Милораду Екмечићу

Камен прича јасније, разговјетније, боље и љепше од најдаровитијег приповједача...
Репортажа, Пред обновљеном кућом Надаждина

"Било jе и потке и основе за ту причу (ријеч је о Драгићевом злату прим. web-тима). А какво ће бити ткање то зависи од ткаље. Ето, то ти jа могу рећи. У старих наших овце су се хиљадиле. Jедно домаћинство броjало jе и до двиjе хиљаде оваца. Имали су и своjу планину, гдjе су љети изгонили благо. Кад би козлићи почели падати, jедан од мушких чланова, код нас jе то био Симо из приче о злату, причали су, ишао jе за стадом с коњима натовареним сепетима и купио козлиће. Он jе био ловац. И то му jе био посао, да лови дивљач. Насљедио jе таj посао. У насљедство га jе оставио. Ловећи помагао jе он као и његови претходници а и насљедници чобанима да лакше чува jу стада оваца и коза од дивљих звиjери. Симо jе био увиjек у прилици да jедним метком убиjе два зеца. Тако jе то било. Прича каже да jе сакупљена крзна продавао у Стоцу и стекао богатство..."

Потка и основа једне приче

Пролази време. Живот тече. Све се мења Сећање остаје. Требамо га освежавати одласком у роден крај сваког лета на пар дана. Време не може уништити снове, може само отварати путеве нове бескрајне, широке ка Пребиловцима, милом завичају.

Зов завичаја

Сећам се огромног дворишта у цвећу и башчица око куће. Бадема и кошћела. Липе. Све су то ситнице ал' управо те ситнице чине човеков живот. Можда сам и прве кораке направила у дедином дворишту...Не знам.

Први кораци у дедином дворишту

СЛИКЕ ПОСЛИЈЕ 1992. ГОДИНЕ

Умјесто водича кроз галерију фотографија из Пребиловаца, насталих након 1992. године

• Чекајући кров над главом
  
• Прољеће у порушеном селу
  Фото репортажа снимљена у мају 2009.
• Пребиловци под снијегом
• Стари надгробни споменици
• Враћа се живот у село
• Фото-прича из 2005
  серија С. Булут
• Март 2006. године
• Март - jули - август, 2006.
• Септембар, 2006. године
• Пребиловци, љето и јесен 2007
  Снимио: Славиша Самарџић
• Сателитски снимак Пребиловаца
• Пребиловачка улица
• Старо здање Дома културе није више рушевина (1)
• Старо здање Дома културе није више рушевина (2)
• Старо здање Дома културе није више рушевина (3)
• Старо здање Дома културе није више рушевина (4)
• Старо здање Дома културе није више рушевина (5)
• Снимак Пребиловаца са обновљеним Домом културе
• Јесен у селу

Јесен у селу

Шипци сладунци	Шипак пуклаш
Купус раштан	Блитва за тржницу
Тикве питњаче	Дуња
Умјесто серђена дувана палма и шипак у дворишту	Берба посљедњих смокава

Јесен. Увијек је топла на југу, у Херцеговини, у Пребиловцима.
Oдавно у памћењу запретане, код старијих се с јесени јављају препознатљиве слике каравана коња на прилазима селу натоварених сепетима грожђа или арарима пуним клипова курукуза. (Не)чује се шкрипа запрежних Рајкових (Шушић) ни Богданових (Екмечић) кола са берићатним уродом њиховог тежачког рада. Нестали су и серђени са посљедњим концима дувана који се злате на сунцу Михољског љета. Ишчезле су и мобе комишања кукуруза, згасли су ракијски казани и канзалија Барону (Данило Булут).
Нису изостали једино дарови што их плодећи се доноси мајка природа. Ту и тамо, ипак, да се наслути присуство људских руку. Умјесто дивљих шипака- сладунац, умјесто серђена у пространим двориштима расту купус раштан али и палма. Са тек понекe смоквe убрaни су посљедњи слатки плодови, покоји орах је већ омлаћен. На ријетким њивама које се обрађују пластеник пред којим се савија блитва чекајући да је изнесу на тржницу.
На сваку страну, докле поглед досеже, скромно се нуде дарови јесени у Пребиловцима. (а. д. – м. а. б.).

_______________
Снимљено крајем септембра и почетком октобра 2009. године. Објављено у октобру.