Препоручујемо
Са Милорадом на овој презентацији
- Милорадов говор у Пребиловцима 1990.
- Падање Берлинског зида није довршено
- Национализам судњег дана
- Награда Београда Милораду Екмечићу
Камен прича јасније, разговјетније, боље и љепше од најдаровитијег приповједача...
Репортажа, Пред обновљеном кућом Надаждина
"Било jе и потке и основе за ту причу (ријеч је о Драгићевом злату прим. web-тима). А какво ће бити ткање то зависи од ткаље. Ето, то ти jа могу рећи. У старих наших овце су се хиљадиле. Jедно домаћинство броjало jе и до двиjе хиљаде оваца. Имали су и своjу планину, гдjе су љети изгонили благо. Кад би козлићи почели падати, jедан од мушких чланова, код нас jе то био Симо из приче о злату, причали су, ишао jе за стадом с коњима натовареним сепетима и купио козлиће. Он jе био ловац. И то му jе био посао, да лови дивљач. Насљедио jе таj посао. У насљедство га jе оставио. Ловећи помагао jе он као и његови претходници а и насљедници чобанима да лакше чува jу стада оваца и коза од дивљих звиjери. Симо jе био увиjек у прилици да jедним метком убиjе два зеца. Тако jе то било. Прича каже да jе сакупљена крзна продавао у Стоцу и стекао богатство..."
Пролази време. Живот тече. Све се мења Сећање остаје. Требамо га освежавати одласком у роден крај сваког лета на пар дана. Време не може уништити снове, може само отварати путеве нове бескрајне, широке ка Пребиловцима, милом завичају.
Сећам се огромног дворишта у цвећу и башчица око куће. Бадема и кошћела. Липе. Све су то ситнице ал' управо те ситнице чине човеков живот. Можда сам и прве кораке направила у дедином дворишту...Не знам.
СЛИКЕ ПОСЛИЈЕ 1992. ГОДИНЕ
Умјесто водича кроз галерију фотографија из Пребиловаца, насталих након 1992. године
- Чекајући кров над главом
- Прољеће у порушеном селу
Фото репортажа снимљена у мају 2009.- Пребиловци под снијегом
- Стари надгробни споменици
- Враћа се живот у село
- Фото-прича из 2005
серија С. Булут- Март 2006. године
- Март - jули - август, 2006.
- Септембар, 2006. године
- Пребиловци, љето и јесен 2007
Снимио: Славиша Самарџић
Сателитски снимак Пребиловаца- Пребиловачка улица
- Старо здање Дома културе није више рушевина (1)
- Старо здање Дома културе није више рушевина (2)
- Старо здање Дома културе није више рушевина (3)
- Старо здање Дома културе није више рушевина (4)
- Старо здање Дома културе није више рушевина (5)
- Снимак Пребиловаца са обновљеним Домом културе
- Јесен у селу
- Прољеће у порушеном селу
Чекајући кров над главом
Невјероватна је спорост у рјешавању захтјева за додјелу донација повратницима у долини Неретве. Већ годинама двадесетак фамилија из Пребиловаца чека у реду да им се обнове куће.
И кад се прикупи и преда обимна документација, па чак и кад се одобре средства – чекање се продужава у недоглед.
Прво прође једна година док се на разноразним нивоима, прије доношења одлуке о донацијама, преконтролише предата документација, потом слиједи неоправдано дуг период подношења евентуалних жалби а онда је на реду чекање на избор извођача радова.
Људе полако а сигурно издаје стрпњеље.
Један од упорнијих Пребиловчана да обнови кров над главом је Спасоје Банђур.
Пред родном кућом разапео је шатор под којим живи. Чека и нада се да ће од планираних 150 хиљада КМ колико ће се додјелити повратницима српске националности један дио припасти и њему да обнови кућу на улазу у Пребиловце.
Публиковано у јулу 2010.