Пребиловци

Untitled Document

Препоручујемо

Са Милорадом на овој презентацији

Камен прича јасније, разговјетније, боље и љепше од најдаровитијег приповједача...
Репортажа, Пред обновљеном кућом Надаждина

"Било jе и потке и основе за ту причу (ријеч је о Драгићевом злату прим. web-тима). А какво ће бити ткање то зависи од ткаље. Ето, то ти jа могу рећи. У старих наших овце су се хиљадиле. Jедно домаћинство броjало jе и до двиjе хиљаде оваца. Имали су и своjу планину, гдjе су љети изгонили благо. Кад би козлићи почели падати, jедан од мушких чланова, код нас jе то био Симо из приче о злату, причали су, ишао jе за стадом с коњима натовареним сепетима и купио козлиће. Он jе био ловац. И то му jе био посао, да лови дивљач. Насљедио jе таj посао. У насљедство га jе оставио. Ловећи помагао jе он као и његови претходници а и насљедници чобанима да лакше чува jу стада оваца и коза од дивљих звиjери. Симо jе био увиjек у прилици да jедним метком убиjе два зеца. Тако jе то било. Прича каже да jе сакупљена крзна продавао у Стоцу и стекао богатство..."

Потка и основа једне приче

Пролази време. Живот тече. Све се мења Сећање остаје. Требамо га освежавати одласком у роден крај сваког лета на пар дана. Време не може уништити снове, може само отварати путеве нове бескрајне, широке ка Пребиловцима, милом завичају.

Зов завичаја

Сећам се огромног дворишта у цвећу и башчица око куће. Бадема и кошћела. Липе. Све су то ситнице ал' управо те ситнице чине човеков живот. Можда сам и прве кораке направила у дедином дворишту...Не знам.

Први кораци у дедином дворишту

СЛИКЕ ПОСЛИЈЕ 1992. ГОДИНЕ

Untitled Document

Умјесто водича кроз галерију фотографија из Пребиловаца, насталих након 1992. године

Март - jули - август, 2006


Три крова у Кулинама Некад, не баш тако давно, ово jе било мање село Кулине, засеок великог села Пребиловци. Овдjе су живjели са броjном фамилиjом; Максим Булут (Кариманов), Раjко Булут (Симин), Милан Булут (Петков), Данило Шушић, Раде Шушић, Jово Булут, Здравко Булут, Срећко Драгићевић, Митар и Слободан Драгићевић, Илиjа и Миладин Екмечић. Браћа Перо и Љубо Шушић из Сараjева, Маноjло Сухић и Максим Булут-Црни из Београда, Лазар Булут из Мостара те Чедо Булут из Стоца овдjе су имали куће за одмор. У Кулине су се вратила Мила Булут удова Петка, Раjко Булут и Милана- Каримана покоjног син Максим. Њихове куће виде се на фотографиjи. Повратници су и Раде Шушић те браћа Илиjа и Миладин Екмечић.		Кућа Раде Шушића Приjе 1992. године овдjе су биле чети куће. Неким од тих кућа данас jе тешко и темеље пронаћи. Сравњени су са земљом. Умjесто да подигне кућу на спрат, какву jе имао, Раде Шушић jе добио средства из хуманитарних фондова за изградњу нужног смjештаjа.

"Човjек у брду, тиква у пољу" Од постања Пребиловаца, земља jе овдjе била увиjек на циjени. Овдjе нема куће подигнуте на земљи коjа се могла обрађивати и давати какав-такав приход. Напротив, и брдо jе крчењем претварано у "башчицу земље". Уочљиво jе то и данас у Пребиловцима. Међутим, сликовито се то може приказати у Кулинама, засеоку Пребиловаца. На слици jе заjедничка кућа браће Илиjе и Миладина Екмечића коjа се налази на улазу у Кулине. Кућа jе у брду, изнад пута а испод куће jе невелико поље како му и име каже (Мале њиве). Добар броj њива у атару Пребиловаца носи име Подворница. Можда jе баш овдjе и из овакве логике изградње кућа рођена она стара и чувена узречица у Херцеговини "Човjек у брду, тиква у пољу".		Некад jе то био Дом културе Некадашња зграда основне школе "Краљ Милутин", а послиjератни Дом културе зараста у коров. Докле? Пропадање овог историjског здања краjње jе вриjеме, треба зауставити. Одавде су становници Пребиловаца кренули на своj посљедњи пут 1941. године. Од власти НХД обећано пресељење и путовање у Србиjу, прекинуто jе на станици Шурманци гдjе се налази jама Голубинка. Било jе то 6. августа 1941. године. Скоро педесет година касниjе, када су посмртни остаци мученог и у jаму баченог народа извађени, овдjе су окупани, опоjани и овдjе су се припремали за достоjанствену сахрану коjа jе обављена тачно на 50-то годишњицу страдања. Остало jе запамћено да jе за вриjеме богослужења пред Домом културе, киша лила као из кабла. И за вриjеме говора високопреосвећеног Миртрополита Дабробосанског Г. Владислава (данас блажено почивши) у jедном тренутку киша jе кратко престала да пада. Сунце се поjавило и обасjало jе простор гдjе су већ почели радови на подизању храма. То jе високопреосвећени Митрополит приметио и рекао: "И небо данас плаче над Пребиловцима".

Риjетки становници Између рушевина, у великом селу, с времена на вриjеме, може се чути људски глас и видjети чељаде како оде за неким своjим послом.		Ипак се миjења слика села. Споро, али се миjења. Љетос су покривене двиjе куће; у селу Васе Драгићевића (слика доље) и на улазу у село кућа Драгана Шарића.

Над маjчиним гробом Олга Дурсум - Булут (из Зрењанина) над гробом маjке Данице и оца Лазара. Већина гробница у мjесном гробљу jе срушена. Данас, овако срушено гробље у Пребиловцима, са уништеним фотографиjама покоjника, чак и са ожиљцима од метака на гранитном лицу упокоjених становника села, више говори о живим него о мртвим.