Препоручујемо

Са Милорадом на овој презентацији

• Милорадов говор у Пребиловцима 1990.
• Падање Берлинског зида није довршено
• Национализам судњег дана
• Награда Београда Милораду Екмечићу

Камен прича јасније, разговјетније, боље и љепше од најдаровитијег приповједача...
Репортажа, Пред обновљеном кућом Надаждина

"Било jе и потке и основе за ту причу (ријеч је о Драгићевом злату прим. web-тима). А какво ће бити ткање то зависи од ткаље. Ето, то ти jа могу рећи. У старих наших овце су се хиљадиле. Jедно домаћинство броjало jе и до двиjе хиљаде оваца. Имали су и своjу планину, гдjе су љети изгонили благо. Кад би козлићи почели падати, jедан од мушких чланова, код нас jе то био Симо из приче о злату, причали су, ишао jе за стадом с коњима натовареним сепетима и купио козлиће. Он jе био ловац. И то му jе био посао, да лови дивљач. Насљедио jе таj посао. У насљедство га jе оставио. Ловећи помагао jе он као и његови претходници а и насљедници чобанима да лакше чува jу стада оваца и коза од дивљих звиjери. Симо jе био увиjек у прилици да jедним метком убиjе два зеца. Тако jе то било. Прича каже да jе сакупљена крзна продавао у Стоцу и стекао богатство..."

Потка и основа једне приче

Пролази време. Живот тече. Све се мења Сећање остаје. Требамо га освежавати одласком у роден крај сваког лета на пар дана. Време не може уништити снове, може само отварати путеве нове бескрајне, широке ка Пребиловцима, милом завичају.

Зов завичаја

Сећам се огромног дворишта у цвећу и башчица око куће. Бадема и кошћела. Липе. Све су то ситнице ал' управо те ситнице чине човеков живот. Можда сам и прве кораке направила у дедином дворишту...Не знам.

Први кораци у дедином дворишту

СЛИКЕ НАСТАЛЕ ИЗМЕЂУ 1945. И 1992.

• Приредба у Клепцима
• Екмечића чардак
• Дjеца Пребиловаца 1959. године
• Шурманци
• Генерација ученика из школске 63/64 године
• Успомена из школе - генерација рођена 1949. године
• Брњашићи
• Сватови Милице и Младена Екмечић (1956)
• Младен Екмечић, Драгомир Драгићевић и Лазар Драгићевић
• Панорамски снимци Пребиловаца
• Први војник Јован Лоло Ђурасовић
• Успомена из школе 1959/60

Генерација ученика из школске 63/64 године

Ученици трећег разреда, с лијева на десно: Учитељ Ћетко Копривица, Екмечић Бранка Миладин - Мика, Екмечић Мирка Борко - Боћо, Екмечић Јовице Јованка - Јола, Екмечић Ђуре Милорад - Мићо, Шарић Манојла Гојко - Цапор, Булут Петка Милан.

Генерација ученика која је садила борове испред школе, Дома културe и споменика жртвама фашистичког терора. Било је укупно 27 ђака. С лијева на десно стоје: Екмечић Јовице Јованка- Јола, Шарић Манојла Нада, Медан Лазара Богданка- Бобица, Крунић Милана Миленка, Екмечић Бранка Миладин- Мика, Драгићевић Анђелка Љубица, Драгићевић Војке Митар, Драгићевић Николе Милован- Мићо, учитељ Ћетко Копривица, Брстина Раде Танкосава, Драгићевић Спасоја Љубо, Екмечић Мирка Борко- Боћо, Шарић Манојла Гојко- Цапор, Екмечић Ђуре Милорад- Мићо, Трипковић Јована Јеленко, Булут Милана- Беге Бранко- Баћо, Булут Петка Милан, Трипковиц Јована Данило- Цане. С лијева на десно чуче: Екмечић Богдана Смиља, Драгићевић Драгутина Новица, Булут Јове Јасна, Булут Петка Јевросима, Шарић Манојла Нико, Драгићевић Анђелка Миладин, Драгићевић Драгутина Бранко- Прла (предшколско дијете), Крунић Милана Милован- Руње, Драгићевић Војке Миливоје- Луне, Булут Данила Мирјана, Драгићевић Војке Босиљка - Боса. Фотографије генерације ученика из школске 63/64 школске године сачуване су у породици Борке Екмечића- Боће.