Untitled Document

само www.prebilovci.net

Препоручујемо

Са Милорадом на овој презентацији


Камен прича јасније, разговјетније, боље и љепше од најдаровитијег приповједача...
Репортажа, Пред обновљеном кућом Надаждина


"Било jе и потке и основе за ту причу (ријеч је о Драгићевом злату прим. web-тима). А какво ће бити ткање то зависи од ткаље. Ето, то ти jа могу рећи. У старих наших овце су се хиљадиле. Jедно домаћинство броjало jе и до двиjе хиљаде оваца. Имали су и своjу планину, гдjе су љети изгонили благо. Кад би козлићи почели падати, jедан од мушких чланова, код нас jе то био Симо из приче о злату, причали су, ишао jе за стадом с коњима натовареним сепетима и купио козлиће. Он jе био ловац. И то му jе био посао, да лови дивљач. Насљедио jе таj посао. У насљедство га jе оставио. Ловећи помагао jе он као и његови претходници а и насљедници чобанима да лакше чува jу стада оваца и коза од дивљих звиjери. Симо jе био увиjек у прилици да jедним метком убиjе два зеца. Тако jе то било. Прича каже да jе сакупљена крзна продавао у Стоцу и стекао богатство..."

Потка и основа једне приче


Пролази време. Живот тече. Све се мења Сећање остаје. Требамо га освежавати одласком у роден крај сваког лета на пар дана. Време не може уништити снове, може само отварати путеве нове бескрајне, широке ка Пребиловцима, милом завичају.

Зов завичаја


Сећам се огромног дворишта у цвећу и башчица око куће. Бадема и кошћела. Липе. Све су то ситнице ал' управо те ситнице чине човеков живот. Можда сам и прве кораке направила у дедином дворишту...Не знам.

Први кораци у дедином дворишту

СЛИКЕ НАСТАЛЕ ИЗМЕЂУ 1945. И 1992.

Untitled Document

Фамилија пророка Лалића

Klik za vecu sliku

Породична фотографија пророка Спасоја Трипковића којег су Пребиловчани звали Лалић. У његовом наручју је кћерка Стојанка. Између пророка и његове друге супруге Анђе (рођена Јахура, први пут била удата за Ристу Драгићевића) је Анђина кћерка Радојка (Драгићевић). Слика је снимљена у Рјевцима, засеоку Пребиловаца 1952. године, гдје је ова фамилија живјела.
Није било Пребиловчанина, савременика Спасојева, којем он није “прочитао длан”. Углавном то што је он прочитао- пророковао, било је тако. Ако би га на сунчаном дану комшије сусреле на путу са кишном кабаницом на рамену враћале су се кући, а да га и не питају- хоће ли то падати киша. Рекао је дан, датум и годину када ће умријети - 31. октобар 1962. (Лучиндан). На исти дан је рођен 1895. године.
.