Препоручујемо

Са Милорадом на овој презентацији

• Милорадов говор у Пребиловцима 1990.
• Падање Берлинског зида није довршено
• Национализам судњег дана
• Награда Београда Милораду Екмечићу

Камен прича јасније, разговјетније, боље и љепше од најдаровитијег приповједача...
Репортажа, Пред обновљеном кућом Надаждина

"Било jе и потке и основе за ту причу (ријеч је о Драгићевом злату прим. web-тима). А какво ће бити ткање то зависи од ткаље. Ето, то ти jа могу рећи. У старих наших овце су се хиљадиле. Jедно домаћинство броjало jе и до двиjе хиљаде оваца. Имали су и своjу планину, гдjе су љети изгонили благо. Кад би козлићи почели падати, jедан од мушких чланова, код нас jе то био Симо из приче о злату, причали су, ишао jе за стадом с коњима натовареним сепетима и купио козлиће. Он jе био ловац. И то му jе био посао, да лови дивљач. Насљедио jе таj посао. У насљедство га jе оставио. Ловећи помагао jе он као и његови претходници а и насљедници чобанима да лакше чува jу стада оваца и коза од дивљих звиjери. Симо jе био увиjек у прилици да jедним метком убиjе два зеца. Тако jе то било. Прича каже да jе сакупљена крзна продавао у Стоцу и стекао богатство..."

Потка и основа једне приче

Пролази време. Живот тече. Све се мења Сећање остаје. Требамо га освежавати одласком у роден крај сваког лета на пар дана. Време не може уништити снове, може само отварати путеве нове бескрајне, широке ка Пребиловцима, милом завичају.

Зов завичаја

Сећам се огромног дворишта у цвећу и башчица око куће. Бадема и кошћела. Липе. Све су то ситнице ал' управо те ситнице чине човеков живот. Можда сам и прве кораке направила у дедином дворишту...Не знам.

Први кораци у дедином дворишту

СЛИКЕ НАСТАЛЕ ИЗМЕЂУ 1945. И 1992.

• Сандуци за дјевојачко рухо и друге слике из 1974. и 1983. године
• Божо Екмечић
• Фамилија пророка Лалића
• Низање дувана код Жаркових
• Жаркова фамилија
• Приредба у Клепцима
• Екмечића чардак
• Дjеца Пребиловаца 1959. године
• Шурманци
• Генерација ученика из школске 63/64 године
• Успомена из школе - генерација рођена 1949. године
• Брњашићи
• Сватови Милице и Младена Екмечић (1956)
• Младен Екмечић, Драгомир Драгићевић и Лазар Драгићевић
• Панорамски снимци Пребиловаца
• Први војник Јован Лоло Ђурасовић
• Успомена из школе 1959/60

Сандуци за дјевојачко рухо и друге слике из 1974. и 1983. године

Сандук за рухо који је користила Митра (Спасоја) Сухића.

Рухни сандук Јованке Јоке Драгићевић рођене Брстина. Сандук је обојен зеленом боjoм.

Рухни сандук из фамилије Вељка Ћирића. Све три сандукa, записао је аутор фотографија, потичу из 1900. године.

Kућа на спрат у Грлићу (Пребиловци), детаљ.

Кућа на спрат (чардак) власништво Милана покојног Ристе и Јовице покојног Раде Екмечића. На кући, која је фотографисана 1983. године, у камен су уклесане 1851. и 1881. година. Дакле, кућа је као што се то види и по њеном покрову, дограђивана. Старији дио куће покривен је каменим плочама, а млађи дио цријепом.

Каменим плочама била је покривена заједничкa кућa Милана и Јовице Екмечића.

Кућа на спрат Вељка Ћирића. Испред улазних врата је балкон који се у Пребиловцима назива солар. Уз спратну кућу је повезана још једна просторија. То је заправо кућа са огњиштем.

Иста кућа, поглед са јужне стране.

Кућа на спрат Лазара Лаке Мирковића.

Тор за овце у Грлићу, Пребиловци.

Фотографије је снимила Астрида Бугарски, етнолог из Сарајевa. Било је то 1974. и 1983. годинe.

У фотографском студију из Источног Сарајева фотографије је, марта 2011. године, за публиковање на сајту Пребиловци-село на Интернету припремио Рајко Паштар.

Публиковано 27. марта 2011. године

Повезани текстови:
Екмечића чардак
Девастирање девастираног
Постојбина православних Екмечића