Препоручујемо
Са Милорадом на овој презентацији
- Милорадов говор у Пребиловцима 1990.
- Падање Берлинског зида није довршено
- Национализам судњег дана
- Награда Београда Милораду Екмечићу
Камен прича јасније, разговјетније, боље и љепше од најдаровитијег приповједача...
Репортажа, Пред обновљеном кућом Надаждина
"Било jе и потке и основе за ту причу (ријеч је о Драгићевом злату прим. web-тима). А какво ће бити ткање то зависи од ткаље. Ето, то ти jа могу рећи. У старих наших овце су се хиљадиле. Jедно домаћинство броjало jе и до двиjе хиљаде оваца. Имали су и своjу планину, гдjе су љети изгонили благо. Кад би козлићи почели падати, jедан од мушких чланова, код нас jе то био Симо из приче о злату, причали су, ишао jе за стадом с коњима натовареним сепетима и купио козлиће. Он jе био ловац. И то му jе био посао, да лови дивљач. Насљедио jе таj посао. У насљедство га jе оставио. Ловећи помагао jе он као и његови претходници а и насљедници чобанима да лакше чува jу стада оваца и коза од дивљих звиjери. Симо jе био увиjек у прилици да jедним метком убиjе два зеца. Тако jе то било. Прича каже да jе сакупљена крзна продавао у Стоцу и стекао богатство..."
Пролази време. Живот тече. Све се мења Сећање остаје. Требамо га освежавати одласком у роден крај сваког лета на пар дана. Време не може уништити снове, може само отварати путеве нове бескрајне, широке ка Пребиловцима, милом завичају.
Сећам се огромног дворишта у цвећу и башчица око куће. Бадема и кошћела. Липе. Све су то ситнице ал' управо те ситнице чине човеков живот. Можда сам и прве кораке направила у дедином дворишту...Не знам.
СЛИКЕ НАСТАЛЕ ИЗМЕЂУ 1945. И 1992.
- Приредба у Клепцима
- Екмечића чардак
- Дjеца Пребиловаца 1959. године
- Шурманци
- Генерација ученика из школске 63/64 године
- Успомена из школе - генерација рођена 1949. године
- Брњашићи
- Сватови Милице и Младена Екмечић (1956)
- Младен Екмечић, Драгомир Драгићевић и Лазар Драгићевић
- Панорамски снимци Пребиловаца
- Први војник Јован Лоло Ђурасовић
- Успомена из школе 1959/60
Брњашићи
 |
С лијева на десно: Љепосава (Милосава) Брњашић, Драгица Мандрапа чији је супруг Боривоје снимио ову фотографију. Анђа (Пере) Брњашић, Гоша, удова Душана Брњашић, Богдан (Тодора) Брњашић, Смиља (Данила) Брњашић удата Митровић, Милан (Тодота) Брњашић (умро 1986. године), Савета удова Славка Брњашић, Младенка (Славка) Брњашић удата Муратбеговић, Тотор (Душана) Брњашић, умро у Невесињу 1992 гдје је сахрањен, 2003. године посмртни остаци пренесени у родне Пребиловце, Сока (Данила) Брњашић удата Марић, Марица (Тодора) Брњашић удата Голо, Данило (Саве) Брњашић, Лазар (Данила) Брњашић, Саво (Данила) Брњашић. Заједничку фотографију на којој недостају Славко и његови синови Драган и Младен-Мозак па да сви Брњашићи буду на окупу, сачувао је Славков син Младен Брњашић- Мозак (1954-2006). Иначе, фотографија је снимљена 1963. Године пред кућом Тодора Брњашића |