Пребиловци

Untitled Document

ebook о селу Пребиловци

Истина о дешавањима у ратовима на простору бивше Југославије у посљедњој деценији двадесетог вијека и кажњавање свих одговорних за учињене ратне злочине су предуслови за истинско помирење народа на овим просторима. У Босни и Херцеговини у којој су конститутивна била и остала три народа, током трајања ратних сукоба, вођена су најмање четири посебна рата. Ратовало се ''за јединствену Босну'', ''за Републику Српску'' и ''за Херцег-Босну'', плус ратовање за аутономију у дијелу западне Босне. Учињени су бројни злочини, са којима ће се сви у Босни и Херцеговини морати суочити. Тешко се то, међутим, чини кад се ради о злочинима учињеним од стране властитих снага. За једне, друге или треће неко je херој, а тај исти неко- гледано из другог угла, угла властите нације je злочинац. Иде се из крајности у крајност. Минимизирају се злочини властитих снага а истовремено преувеличавају се злочини противничке стране. Никако у Босни и Херцеговини, овој дејтонској, да васкрсне истина која је погинула на почетку рата деведесетих година минулог вијека.
Током рата у Босни и Херцеговини убијено је и нестало 97.207 људи, што је 2,22 одсто од укупног броја становништва према попису из 1991. године. Ово су показали резултати истраживања Истраживачко-документационог центра (ИДЦ) из Сарајева чији је директор Мирсад Токача. По националној структури, према истом извору, највише убијених и несталих – 64.036 су Бошњаци, 24.905 жртава је српске националости док је огинуло или нестало 7. 788 Хрвата и 478 осталих.
Премда је број погинулих и несталих далеко испод оног који се до сада (зло)потребљавао- од 156.000 до чак 329.000 хиљада људи, и даље се манипулише сa злочинима које су учинили Срби а посебно се то чини са злочинима над Србима. Сребреница се готово наслaња на Кравице. За Сребреницу зна цијели свијет а за Кравице само Срби. Пребиловце над чијим житељима су извршена три злочина у посљедњих пола вијека нико и не спомиње. Књига ”Очи у очи” Милана Тасовца бави се страдањем Пребиловаца и српског народа у дијелу јужне Херцеговине, тачније на подручју општина Столац, Чапљина и Неум.
Вријеме је да се сви храбро, очи у очи, суоче са истином и злочином и да се једном за свагда заврше ратови у Босни и Херцеговини и врати достојанство стварним жртвама безумног рата и њиховим бројним подорицама. ”Очи у очи”, електронска књига са стотињак страница, ослоњена на више различитих муслиманских, хрватских и српских извора података, представља управо допринос истини о два посљедња рата у јужном дијелу Херцеговине.

Електронска књига о Пребиловцима и јужној Херцеговини у рату 1941. и 1992. налази се на овој адреси

АКТУЕЛНО У ВЕЗИ ПРЕБИЛОВАЦА

Untitled Document

Упокојени повратници

Снимљена 6. aвгуста у Никшићу, када најмлађи унук Славке Драгићевић, Спасоје почиње посао на отварању гроба, да би се испунио један завјет.

Према истраживању сајта Пребиловци-село на Интернету у избјеглиштву је умрло више од 60 становника Пребиловаца. До окончања ратних сукова и стварања дејтонске БиХ, становници села сахрањивани су тамо гдје су и умрли.

Поштујући посљедњу вољу једном броју њих, родбина је омогућила да се упокојени врате у завичај. У мјесно православно гробље пренесени су посмртни остаци Тодора Брњашића (1914-1993.) из Невесиња, Гојка Булута (1914-1992.) из Београда, Данила Булута-Барона (1903- 1995.) из Невесиња, Цвијe рођ. Солдо Булут (1919-2001.) из Београда, Босиљкe Надаждин уд. Душана (1924 -1995.) из Гацка, Јеленe-Лелe Медан уд. Раде (1928-1994.) из Сплита, Новицe (Николе) Екмечић (1912–1998) из Билећe, Драгињe Екмечић уд Трипка (1918- 1997.) из Билећe и Славке Драгићевић уд. Спасоја (1924- 1993.) из Никшића.

Како још увијек огромна већина Пребиловчана живи у избјеглиштву, на крају њиховог животног пута, није риједак случај да њихова посљедња воља буде управо то- да буду сахрањени у Пребиловцима. Тако су се из избјеглиштва упокојени вратили; Булут (Љубана) Милан-Бего и његова супруга Јованка-Јока, браћа Живко и Гојко (Бошка) Драгићевић, Надаждин (Марка) Душан, Сухић Олга уд. Ристе, Екмечић Милева уд. Пере, Јахура Милка уд. Ристе, Булут Мила уд. Лазара, Медан (Јове) Војко, Трипковић Милена-Лена уд. Раде, Ждракановић Јока уд Гојка и Медић Даница-Дана уд. Миленка.

Питање је; шта држава БиХ чини за своје грађане који су за вријеме рата постали избјеглице а у случају Пребиловаца и прогнаници са родног огњишта? Ако у једном селу као што су Пребиловци има толико људи који су умрли не дочекавши повратак кући, одговор само може бити мало или ништа. Било би утјешно да бар држава зна гдје су јој све прогнана дјеца и како им је у избјеглиштву. Мада је од времена када је заустављен рат минуло више од 15 година, још увијек БиХ нема податка колико чељади живи у њеним границама. За дневно политичке потребе ослањају се политички па и државни фактори на податке из доба комунизма (1991.). О избјеглицама и протјераним (не)одговорни користе различитe и никад провјеренe и потврђенe податке. Умјесто тога обећава се да је новом стратегијом повратка избјеглих и расељених лица у БиХ, држава дужна обновит објекте свих корисника који испуњавају, од стране државне Комисије за избјегла и расељена лица, усвојене критерије (ал. д.).

Повезани текст:
Босна и Херцеговина дугује програним и расељеним повратак

_______________________
Објављено у септембру 2008. године