Untitled Document

само www.prebilovci.net

  • Oci u oci
    ebook о селу Пребиловци

Истина  о дешавањима  у ратовима на простору бивше  Југославије у посљедњој деценији двадесетог вијека и кажњавање свих одговорних за учињене ратне злочине су предуслови  за истинско  помирење народа на овим  просторима. У Босни и  Херцеговини у којој су конститутивна  била и остала  три народа,  током  трајања ратних сукоба,  вођена су најмање четири посебна рата. Ратовало  се ''за јединствену  Босну'', ''за  Републику Српску'' и ''за  Херцег-Босну'',  плус ратовање за  аутономију у дијелу западне  Босне. Учињени су бројни злочини, са којима ће се сви у Босни и  Херцеговини  морати суочити. Тешко се то, међутим, чини кад се ради о  злочинима учињеним од стране  властитих снага. За једне, друге или  треће неко je  херој, а тај исти  неко- гледано из другог угла, угла властите  нације je  злочинац. Иде  се из  крајности у  крајност. Минимизирају  се злочини  властитих снага а  истовремено  преувеличавају се злочини  противничке  стране. Никако  у Босни и  Херцеговини,  овој дејтонској,  да васкрсне  истина која  је погинула  на почетку  рата деведесетих  година  минулог  вијека.
Током рата у Босни и Херцеговини убијено је и нестало 97.207 људи, што је 2,22 одсто од укупног броја становништва према попису из 1991. године. Ово су показали резултати истраживања Истраживачко-документационог центра (ИДЦ) из Сарајева чији је директор Мирсад Токача. По националној структури, према истом извору, највише убијених и несталих – 64.036 су Бошњаци, 24.905 жртава је српске националости док је огинуло или нестало 7. 788 Хрвата и 478 осталих.
Премда је број погинулих и несталих далеко испод оног који се до сада (зло)потребљавао- од 156.000 до чак  329.000 хиљада људи, и даље се манипулише  сa злочинима  које су учинили Срби а посебно се то  чини са злочинима  над Србима. Сребреница се готово наслaња  на Кравице.  За Сребреницу  зна цијели  свијет а за Кравице само  Срби. Пребиловце  над чијим  житељима су  извршена три злочина у  посљедњих  пола вијека нико и не  спомиње.  Књига ”Очи у очи” Милана  Тасовца бави  се страдањем  Пребиловаца и  српског народа у  дијелу јужне  Херцеговине, тачније на  подручју  општина  Столац, Чапљина  и Неум. 
Вријеме је да се сви храбро, очи у  очи, суоче са истином  и злочином и  да се једном за свагда  заврше ратови  у Босни и Херцеговини и врати достојанство стварним жртвама безумног рата и њиховим бројним подорицама. ”Очи у очи”, електронска  књига са  стотињак страница, ослоњена на  више различитих муслиманских,  хрватских и  српских извора података,  представља управо допринос истини о два  посљедња рата  у јужном  дијелу  Херцеговине.

Електронска  књига о  Пребиловцима  и јужној  Херцеговини  у рату 1941. и 1992. налази се на овој адреси

 

 

АКТУЕЛНО У ВЕЗИ ПРЕБИЛОВАЦА

Untitled Document

Света литургија са парастосом

Помен жртвама пострадалим у усташким злочинима у Другом свјетском рату на простору јужне Херцеговине сахрањеним у крипти цркве у Пребиловцима служен је у суботу 9. авгутса. Света Литургија и парастос служени су на рушевинама храма који је срушен у рату 1992. године. Литургију је служио парох дабарски и столачки јереј Небојша Радић уз саслужење надлежног пароха метковачког и чапљинског јереја Бориса Чоловића. Било је присутно неколико стотина вјерника, родбине и потомака страдалника. Пристигли су из разних крајева бивше Југославије док је долазак из Србије, као и у протекле двије године, аутобусом организовало Српско национално друштво ”Пребиловци” из Београда.

У недјељу, 10. августа, у малој цркви Свтог Саве, на београдском Врачару, служен је редовни годишњи парастос Србима из долине Неретве, Дубрава, околине Стоца и Храсна, страдалих 1941. – 45. и 1992.- 95. Служио је Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита), са свештенством храма. Од прије три године организацију парастоса преузело је СНД Пребиловци. Поред молитве за покој душа ближњих, скуп на Врачару био је и прилика за сусрет и разговор наших људи који живе у Београду и другим градовима Србије.

Мoлитвено је обиљежен 6. aвгуст и у храму Свете Тројице, у Гроцкој код Београда. На вечерњем уочи, и на јутрењем 6. августа пјеван је тропар (свечана црквена пјесма), са завршним стихом: „ Мученици Пребиловачки, молите се за нас!“ Послије јутрења свештеници Александар Митровић и Стево Вукић, су служили парастос Србима из Пребиловаца и околних мјеста, страдалих у ратовима 1941.- 45. и 1992.- 95., на коме су прочитана имена страдалих. Поред других вјерних, парастосу су присуствовали и чланови породица Јахура из Гроцке и Банђур из Ритопека које воде поријекло из Пребиловаца.


Освећење Дома културе

Након што је вриједни извођач радова, предузеће «Либела» из Мостара завршио већи дио посла, у собту 9. a вгуста обављено је o свећење обновљеног Дома културе у Пребиловцима. Средства за обнову обезбједило је Српско национално друштво ”Пребиловци” из Београда кроз чију актуивност су осигуране донације.
Овај дом је један од првих објеката који је обновљен за опште потребе Срба повратника у долини Неретве. Чин освећења уз бројно присуство народа обавили су јереји Небојша Радић и Бориса Чоловића.
Иначе радови на обнови Дома културе почели су 21. маја ове године. Преостало је да се на позорници и у великој сали уграде подови и да се, након љетних врућина, заврше радови на фасади. Након чина освећења Дома културе присутном народу обратио се испред Српског националног друштва ”Пребиловци” Младен Булут-Петков. Он је присутне подсјетио на историјски значај овог објекта и његово значење за будућност села. Трошкови обнове саме зграде Дома културе процјењују се на око 35.000 евра.


Двадесетак фамилија се жели вратити у Пребиловце

Поред Баћевића и Ходбине, села у мостарској општини, Пребиловци су треће мјесто у долини Неретве гдје је највећи број Срба повратника. У ово село у чапљинској општини вратило се двадесетак домаћинстава. Село тренутно броји 57 становника међу којима је деветоро дјеце школског и петоро дјеце предшколског узраста. Двадесет породица које још увијек живе у избјеглиштву заинтересовано је за обнову породичних кућа. Неке од фамилија до сада су се обраћале више од десет пута разноразним невладиним и хуманитарних организацијама за помоћ. Помоћ се тражила и од државних институција БиХ. Међутим, осим конкретне помоћи од стране Републике Српске једној фамилији, остали апели да се помогне у повратку на вјековно огњиште остали су, за сада, без одјека.


Промоција сајта у Пребиловцима

Премда повратници у насељу имaју фиксне телефоне у својим кућама, због специфичних веза путем радио-релејних уређаја са матичном АТЦ, претплатници у Пребиловцима су без могућности да се укључе на Интернет. Ипак, 20. jула у Дому културе Пребиловчани су имали прилику да се упознају са могућностима које Интернет пружа и да прегледају странице на глобалној мрежи које говоре о њиховом селу. Омогућио је то web-тим који већ више од двије године подиже Пребиловце-село на Интернету и који стоји иза промоције сајта Пребиловци-село на Интернету. Промоцији сајта присуствовало је пуно више људи него село данас има становника- повратника. Више од два часа, са изузетном пажњом и интересовањем, посјетиоци су пратили презентацију која је одржана у Дому културе који се налази у завршној фази изградње односно обнове.

Пребиловачка епопеја

И поред свих реформи које нас сналазе, гусле су опстале као аутентични инструмент, чији гањиви звуци и патетични глас гуслара буде узвишена осјећања код наших људи. Тако се, недавно, појавио CD , са епском пјесмом „Пребиловачка епопеја“. Пјесм у је написао Драгутин Перовић, а изводи је млади гуслар Марко Бутулија. Пјесма која код слушаоца, неизбјежно, изазива сузу из ока, посвећенa je Анђи Трипковић рођеној Зуровац, удови Јована. Аутор је успио да на основу аутентичног казивања Анђе Трипковић створи кратко али снажно епско дјело о изузтном страдалништву народа, како у Пребиловцима и у кући у коју се удала, тако и у још страдалнијој Лозници, у којој се Анђа родила и одрасла.
Појављивање CD „Пребиловачка епопеја“ спонзорисали су Скупштина општин e Билећа, Удужење логораша и поједине фирме из Билеће.
Aнђа Трипковић доживјела је да се из избјеглиштва врати у Пребиловце гдје се упокојила 2002. године.

-------

Публиковано крајeм августа 2008. године