Пребиловци

Untitled Document

ebook о селу Пребиловци

Истина о дешавањима у ратовима на простору бивше Југославије у посљедњој деценији двадесетог вијека и кажњавање свих одговорних за учињене ратне злочине су предуслови за истинско помирење народа на овим просторима. У Босни и Херцеговини у којој су конститутивна била и остала три народа, током трајања ратних сукоба, вођена су најмање четири посебна рата. Ратовало се ''за јединствену Босну'', ''за Републику Српску'' и ''за Херцег-Босну'', плус ратовање за аутономију у дијелу западне Босне. Учињени су бројни злочини, са којима ће се сви у Босни и Херцеговини морати суочити. Тешко се то, међутим, чини кад се ради о злочинима учињеним од стране властитих снага. За једне, друге или треће неко je херој, а тај исти неко- гледано из другог угла, угла властите нације je злочинац. Иде се из крајности у крајност. Минимизирају се злочини властитих снага а истовремено преувеличавају се злочини противничке стране. Никако у Босни и Херцеговини, овој дејтонској, да васкрсне истина која је погинула на почетку рата деведесетих година минулог вијека.
Током рата у Босни и Херцеговини убијено је и нестало 97.207 људи, што је 2,22 одсто од укупног броја становништва према попису из 1991. године. Ово су показали резултати истраживања Истраживачко-документационог центра (ИДЦ) из Сарајева чији је директор Мирсад Токача. По националној структури, према истом извору, највише убијених и несталих – 64.036 су Бошњаци, 24.905 жртава је српске националости док је огинуло или нестало 7. 788 Хрвата и 478 осталих.
Премда је број погинулих и несталих далеко испод оног који се до сада (зло)потребљавао- од 156.000 до чак 329.000 хиљада људи, и даље се манипулише сa злочинима које су учинили Срби а посебно се то чини са злочинима над Србима. Сребреница се готово наслaња на Кравице. За Сребреницу зна цијели свијет а за Кравице само Срби. Пребиловце над чијим житељима су извршена три злочина у посљедњих пола вијека нико и не спомиње. Књига ”Очи у очи” Милана Тасовца бави се страдањем Пребиловаца и српског народа у дијелу јужне Херцеговине, тачније на подручју општина Столац, Чапљина и Неум.
Вријеме је да се сви храбро, очи у очи, суоче са истином и злочином и да се једном за свагда заврше ратови у Босни и Херцеговини и врати достојанство стварним жртвама безумног рата и њиховим бројним подорицама. ”Очи у очи”, електронска књига са стотињак страница, ослоњена на више различитих муслиманских, хрватских и српских извора података, представља управо допринос истини о два посљедња рата у јужном дијелу Херцеговине.

Електронска књига о Пребиловцима и јужној Херцеговини у рату 1941. и 1992. налази се на овој адреси

АКТУЕЛНО У ВЕЗИ ПРЕБИЛОВАЦА

Untitled Document

Хуманост на дјелу

Планетарна хуманитарна организација Срба, покренула је и реализовала један од својих најзначајнијих пројеката- куповину трактора са неопходним прикључцима који је уручен седмочланој фамилији Миладина и Сојке Екмечић

Најстарије и најмлађе дијете Миладина и Сојке Екмечић, Бојан и Божана на трактору највриједнијем и најдражем поклону који је у Пребиловце стигао од Срба широм свијета посредством хуманитарне организације Срби за Србе.

Бројни су пројекти које је покренула и довела до краја планетарна организација Срба препознатљива под именом Срби за Србе.

Основно опредјељење ове организација јесте да помаже српске породице са петоро и више дјеце. Тако је у програм ових добротвора укључена породица Миладина и Сојке Екмечић из наших Пребиловаца који имају петоро дјеце.

Пројекат ”Трактор за Екмечиће” један је од најскупљих пројеката које je покренула хуманитарна организација Срби за Србе. Након што су представници организације посјетили Пребиловце и породицу Екмечића, на њиховом официјалном порталу, у јулу 2010. године представљен је пројекат и позвани су Срби да учествују у његовој реализацији. Као и све друге акције које покреће хуманитарна организација Срби за Србе и ова je свесрдно подржана.

Како Срби за Србе иствовремено воде више пројеката, сваког мјесеца из прикупљених средстава издвајали су један дио за будућу трактор. О томе као и другим пројектима редовно су на официјалном порталу обајвјештавали јавност и донаторе. И, након непуну годину дана сакупљен је новац за трактор. Примопредаја трактора обављена је у јануару 2011. године уз благослов и свјештање поклона од стране чапљинског пароха Бранимира Боровчанина. У извјештају чланова организације Милошa Голићa и Предрагa Маринковићa, након свечаности уручења трактора, записано је како ”Екмечићи нису гладни као неке породице које помажемо, имају кров над главом и успевају да школују децу. Ипак, томе су допринели вредним радом и трудом... Краве воде на пашу која је удаљена два сата од њих и много времена су губили док би сачекали да унајме трактор. Поента је да њима овај трактор омогућава да постану стабилна и независна породицама.” И то су Екмечићи постали. Планови у обради земље и стварањe прихода за многобројну породицу и тржиште више су него удвостручени.

Након куповине трактора aкција прикупљања средстава је настављена како би се обезбједила средства за тракторску приколицу, двобразни плуг и фрезу. Tај дио посла је завршен за мање од годину дана и пред сезону послова у пољопривреди у 2012. години у хуманитарној организацији Срби за Србе с поносом могу рећи да је још један пројекат који су покренули успјешно приведен крају.

Игор Рашула из хуманитарне организације Срби за Србе за портал Пребиловци- село на Интернету о овом пројекту је изјавио:

- Пројекат набавке трактора за породицу Екмечић био је убедљиво највећи и најзахтевнији пројекат наше хуманитарне организације у предхоном периоду. Уз помоћ и подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске успели смо да обезбедимо сва потребна средства за куповину трактора и потребних прикључака у укупној вредности од 12.600 евра (тј. око 25.000 КМ). Ово је директна инвестиција која ће обезбедити економску сигурност породице Екмечић али уједно и отворити могућност за проширење посла и додатно запошљавање људи из намученог српског села Пребиловци које очекују бољи дани.


Трактор на улазу у гаражу Екмечића те приколица и прикуључне машине за трактор

Текст: А. Драгићевић

Фотографије: Миленко Јахура

Публиковано у јануару 2012.