Untitled Document

само www.prebilovci.net

  • Oci u oci
    ebook о селу Пребиловци

Истина  о дешавањима  у ратовима на простору бивше  Југославије у посљедњој деценији двадесетог вијека и кажњавање свих одговорних за учињене ратне злочине су предуслови  за истинско  помирење народа на овим  просторима. У Босни и  Херцеговини у којој су конститутивна  била и остала  три народа,  током  трајања ратних сукоба,  вођена су најмање четири посебна рата. Ратовало  се ''за јединствену  Босну'', ''за  Републику Српску'' и ''за  Херцег-Босну'',  плус ратовање за  аутономију у дијелу западне  Босне. Учињени су бројни злочини, са којима ће се сви у Босни и  Херцеговини  морати суочити. Тешко се то, међутим, чини кад се ради о  злочинима учињеним од стране  властитих снага. За једне, друге или  треће неко je  херој, а тај исти  неко- гледано из другог угла, угла властите  нације je  злочинац. Иде  се из  крајности у  крајност. Минимизирају  се злочини  властитих снага а  истовремено  преувеличавају се злочини  противничке  стране. Никако  у Босни и  Херцеговини,  овој дејтонској,  да васкрсне  истина која  је погинула  на почетку  рата деведесетих  година  минулог  вијека.
Током рата у Босни и Херцеговини убијено је и нестало 97.207 људи, што је 2,22 одсто од укупног броја становништва према попису из 1991. године. Ово су показали резултати истраживања Истраживачко-документационог центра (ИДЦ) из Сарајева чији је директор Мирсад Токача. По националној структури, према истом извору, највише убијених и несталих – 64.036 су Бошњаци, 24.905 жртава је српске националости док је огинуло или нестало 7. 788 Хрвата и 478 осталих.
Премда је број погинулих и несталих далеко испод оног који се до сада (зло)потребљавао- од 156.000 до чак  329.000 хиљада људи, и даље се манипулише  сa злочинима  које су учинили Срби а посебно се то  чини са злочинима  над Србима. Сребреница се готово наслaња  на Кравице.  За Сребреницу  зна цијели  свијет а за Кравице само  Срби. Пребиловце  над чијим  житељима су  извршена три злочина у  посљедњих  пола вијека нико и не  спомиње.  Књига ”Очи у очи” Милана  Тасовца бави  се страдањем  Пребиловаца и  српског народа у  дијелу јужне  Херцеговине, тачније на  подручју  општина  Столац, Чапљина  и Неум. 
Вријеме је да се сви храбро, очи у  очи, суоче са истином  и злочином и  да се једном за свагда  заврше ратови  у Босни и Херцеговини и врати достојанство стварним жртвама безумног рата и њиховим бројним подорицама. ”Очи у очи”, електронска  књига са  стотињак страница, ослоњена на  више различитих муслиманских,  хрватских и  српских извора података,  представља управо допринос истини о два  посљедња рата  у јужном  дијелу  Херцеговине.

Електронска  књига о  Пребиловцима  и јужној  Херцеговини  у рату 1941. и 1992. налази се на овој адреси

 

 

АКТУЕЛНО У ВЕЗИ ПРЕБИЛОВАЦА

Untitled Document

Босна и Херцеговина дугује програним и расељеним повратак

Свима који се желе вратити на своје огњиште Босна и Херцеговина је дужна омогућити обнову објеката


Пола села а само једна кућа обновљена - Булутова махала

Новом стратегијом повратка избјеглих и расељених лица у БиХ, држава је дужна обновит објекте свих корисника који испуњавају, од стране државне Комисије за избјегла и расељена лица БиХ, усвојене критерије.

Држава је то дужна урадити по ИМГ-стандарду. Другим ријечима обавеза је државе да створи одговарајуће услове становања.

На интернет страници Министарства за људска права и избјеглице БиХ, објављени су формулари за пријављивање корисника чија имовина није обновљена. Интернет адреса је http:/www.mhrr.gov.ba/ . Након што се отвори страница, неопходно је да се у садржају одабере рубрика: Избјеглице, расељени и стамбена политика. Отварањем ове странице отворен је пут ка неопходним информацијама те обрасцима за пријаву.

Попуњен формулар шаље се на адресу:

Министарство за људска права и избјеглице БиХ,
Трг Босне и Херцеговине број 1
71 000 Сарајево

Још увијек је готово свака кућа у Пребиловцима у рушевинама.

Након што пристигну пријаве заинтересованих избјеглица и расељених лица, државна комисија за избјеглице и расељена лица БиХ, врши избор општина за пројекат. Како ће се избор општина које ће бити укључене у пројекат вршити на основу пристиглих пријава на адресу Министарства за људска права и избјеглице, битно је да се сви заинтересовани за повратак пријаве попуњавањем формулара. Кад општина уђе у пројекат и потпише Меморандум о разумјевању да је добила пројекат, онда расписује Јавни позив корисницима заинтересованим за обнову објеката. Јавни позив је отворен 30 дана, од дана објаве у једном од два листа (по једном у ентитетима). Уз то јавни позив ће бити истакнут и на огласној табли у одређеној у општини.

Критерији који треба да задовољи сваки избјеглица, повратник или расељено лице заинтересовано за обнову куће и повратак.

-СТАТУС да сте избјеглица, расељено лице или повратник. Битно је нагласити да сви који данас живе ван БиХ потребно је да посједују ЦИПС лк, и да се пријаве у општински орган задужен за повратак.
-ВЛАСНИШТВО , доказује се, ЗК-изватком (земљишно књижни лист који се вади у катастру) или посједовни лист, или увјерење о повратку имивине, или ЦРЦП одлуком.
-УВЈЕРЕЊЕ о кретању на дан 30. априла 1991 год. издаје МУП.
-ИЗЈАВА да на територији БиХ нема другу имовину, да се жели вратити, да није добивао помоћ или није довољно добио помоћи до сада, да је имовина девастирана (изјаву може сам написати и потписати њен аутор али је треба овјерити у једној од општина на подручју БиХ).

Сви документи морају бити оргинал или овјерене копије у једној од општина у БиХ.
 
Документи на основу којих се врши бодовање:

-Кућна листа се издаје у мјесту боравишта и у њу се уписују сви чланови породице, дјеца до 18 година морају приложити родни лист.
-Социјални статус фамилије: доказује се оригинал документима или овјереним копијама о погинулим, инвалидним лицима, болесним, незапосленим, запосленим повратницима, пензионери чеком од пензије, дефицитарни кадрови, самохрани родитељи, малољетна дјеца без родитељског старања.
Докумeнти се предају на адресу општине на чијем се подручју налази имовина избјеглице иили расељеног лица које се жели вратити. Када су у питању прогнани из долине Неретве, они предају документе Скупштини општине Чапљина. Адреса је:

Скупштина општине Чапљина
Комисији за обнову и реконструкцију

Tрг краља Томислава бб
88 300 Чапљина

Послије пријема докумената, а након истека рока од 30 дана, колико је јавни позив отворен, бира се Општинска комисија за обнову.
Комисију предлаже начелник, а усваја општинско вијеће. У комисији треба бити неко од повратника кога начелнику општине предлаже Удружење повратника или група грађана гдје нема удружења.
Обавезно је у пријави доставити тренутну адресу становања или број телефона ради тога што Комисија може накнадно тражити да се у року од 8 дана достави неки од докумената који подносилац захтјева ѕа повратак није предао.
Послије бодовања које треба да уради Комисија за обнову и реконструкцију Скупштине општине Чапљина, списак са бодовном листом се ставља на огласну таблу гдје остаје 15 дана. То је вријеме предвиђено за подношење евентуалних приговора. Приговор се доставља општинској Комисији за одабир корисника средстава.

______

Вијест о пријављивању за повратак избјеглица и расељених лица на www.prebilovci.net објављена је 11. марта 2008. године. Уз ову вијест у PDF формату објављујемо и докуменат који садржи формулар за пријављивање надлежном Министарству за људска права и избјеглице БиХ. Посјетиоце који су прочитали ову вијест wеб-тим моли да обавјесте своје пријатеље, познанике и родбину а који су живјели, прије избијања грађанског рата у Босни и Херцеговини, а немају прилаз Интернету, да постоји могућностима добивања материјалне помоћи и повратка у мјесто које су напустили у рату 1992. године. Објављујемо и број телефона у Министарству за људска права и избјеглице, регионалног центра у Мостару, гдје заинтересовани могу добити детаљније информације о свим питањима везаним ѕа повратак. Телефон је 036 555-841. Позивни број за Босну и Херцеговину је 00387. Битно је, и то понављамо, испоштовати редосљед потеза које треба учинити свако заинтересовано лице за повратак. Прво је подноси пријава Министарству за људска права и избјеглице, Трг Босне и Херцеговине број 1, 71 000 Сарајево. Формулар за пријаву можете преузети и са наше странице. Довољно је да кликнете на дио реченице обојен плавом бојом (документ који саджи формулар). Избор општина вршиће се на основу поднешених пријава Министарству за људска права и иѕбјеглице БиХ. У међувремену, чекајући одлуку Министарства за људска права, неопходно је припремати потребну документацију и чекати расписивање огласа за подношење захтјева од стране општина.