Пребиловци

Untitled Document

ebook о селу Пребиловци

Истина о дешавањима у ратовима на простору бивше Југославије у посљедњој деценији двадесетог вијека и кажњавање свих одговорних за учињене ратне злочине су предуслови за истинско помирење народа на овим просторима. У Босни и Херцеговини у којој су конститутивна била и остала три народа, током трајања ратних сукоба, вођена су најмање четири посебна рата. Ратовало се ''за јединствену Босну'', ''за Републику Српску'' и ''за Херцег-Босну'', плус ратовање за аутономију у дијелу западне Босне. Учињени су бројни злочини, са којима ће се сви у Босни и Херцеговини морати суочити. Тешко се то, међутим, чини кад се ради о злочинима учињеним од стране властитих снага. За једне, друге или треће неко je херој, а тај исти неко- гледано из другог угла, угла властите нације je злочинац. Иде се из крајности у крајност. Минимизирају се злочини властитих снага а истовремено преувеличавају се злочини противничке стране. Никако у Босни и Херцеговини, овој дејтонској, да васкрсне истина која је погинула на почетку рата деведесетих година минулог вијека.
Током рата у Босни и Херцеговини убијено је и нестало 97.207 људи, што је 2,22 одсто од укупног броја становништва према попису из 1991. године. Ово су показали резултати истраживања Истраживачко-документационог центра (ИДЦ) из Сарајева чији је директор Мирсад Токача. По националној структури, према истом извору, највише убијених и несталих – 64.036 су Бошњаци, 24.905 жртава је српске националости док је огинуло или нестало 7. 788 Хрвата и 478 осталих.
Премда је број погинулих и несталих далеко испод оног који се до сада (зло)потребљавао- од 156.000 до чак 329.000 хиљада људи, и даље се манипулише сa злочинима које су учинили Срби а посебно се то чини са злочинима над Србима. Сребреница се готово наслaња на Кравице. За Сребреницу зна цијели свијет а за Кравице само Срби. Пребиловце над чијим житељима су извршена три злочина у посљедњих пола вијека нико и не спомиње. Књига ”Очи у очи” Милана Тасовца бави се страдањем Пребиловаца и српског народа у дијелу јужне Херцеговине, тачније на подручју општина Столац, Чапљина и Неум.
Вријеме је да се сви храбро, очи у очи, суоче са истином и злочином и да се једном за свагда заврше ратови у Босни и Херцеговини и врати достојанство стварним жртвама безумног рата и њиховим бројним подорицама. ”Очи у очи”, електронска књига са стотињак страница, ослоњена на више различитих муслиманских, хрватских и српских извора података, представља управо допринос истини о два посљедња рата у јужном дијелу Херцеговине.

Електронска књига о Пребиловцима и јужној Херцеговини у рату 1941. и 1992. налази се на овој адреси

АКТУЕЛНО У ВЕЗИ ПРЕБИЛОВАЦА

Untitled Document

Шестоавгустовски помен

Преосвећени владика Атанасиjе

Светом архиjереjском литургиjом са парастосом коjу jе служио умировљени владика Атанасиjе обиљежена 65-то годишњица злочина у Пребиловцима.

Простор гдjе jе некад била крипта са црквом, непосредно пред парастос, уредили су риjетки становници Пребиловаца и припремили за Свету архиjереjску литургиjу са парастосом

Поводом 65-то годишњице злочина у селу Пребиловцима, када jе 1941. на преко 40 стратишта, од коjих jе наjпознатиjе jама Голубинка у Шурманцима, убиjено преко 800 мjештана, у недjељу 6. августа 2006. године одржана jе Света литургиjа са парастосом. Свету литургиjу посвећену српским жртвама у усташком геноциду 1941. и поновљеном 1992. године служио jе владика Атанасиjе. Саслуживали су свештеници Александар Илић и Борис Чоловић. Богослужење jе одржано на мjесту гдjе су 1991. године сахрањени посмртни остаци жртава претходно извађени из Шурманачке и других jама у Херцеговини. Посмртни остаци били су сахрањени у крипти коjа jе била подигнута у оквиру цркве посвећене Сабору српских светитеља и пребиловачких великомученика. И крипта и недовршена црква, након прогона Срба из Пребиловаца (1992), минирани су и сравњени са земљом. Jош увиjек за ово злодjело нико ниjе одговарао. Ни данас, 15 година послиjе злочиначког рушења села и цркве, са сигурношћу се не може рећи шта се догодило са освећеним и посвећеним моштима жртава из 1941. године. Подугачак jе списак оних коjи су за то одговорни - од суда у Хагу преко локалних власти до правосудних органа деjтонске БиХ.

Непосредно пред Други свjетски рат село jе имало око 1.000 становника. Офанзиву усташких снага тзв НДХ коjа jе траjала од Илиндана до 28. августа 1941. године преживjело jе свега 172 чељади. Били су то углавном мушкарци, jедан броj дjечака и дjевоjчица и само четири удате жене. 65-то годишњицу злочина над читавим селом од укупног броjа преживjелих Пребиловчана дочекали су: Драгићевић (Владимира-Влаjка) Воjко, Булут (Петка) Младен, Булут (Jове) Максим -Црни, Булут (Максима) Павле, Булут (Ђуре) Нико, Булут (Шћепана) Славка удата Драгићевић, Ћирић (Тодора) Шћепо, Сухић (Лазара) Маноjло, Надаждин (Марка) Данило, Екмечић (Лазара) Ђуро, Екмечић (Лазара) Јока удата Јахура, Екмечић (Марка) Младен, Екмечић (Марка) Неђа, Екмечић (Обрена) Владо, Мирковић (Лазара) Jово, Медан (Саве) Часлав и Трипковић (Трипка) Ћетко. Од преживjелих Пребиловчана данас у селу живе само Славка Булут удата Драгићевић уд. Ћетка, Данило (Марка) Надаждин и Воjко (Владимира-Влаjка) Драгићевић.

Народ за вриjеме Свете архиjереjске литургиjе у цркви под ведрим небом. 6.августа 2006. године освећен jе велики дрвени крст коjи подсjећа да jе на овом мjесту била крипта са црквом

Светоj литургиjиjи присуствовало jе око 400 вjеруjућих Срба, наjближих сродника жртава. Наjвећи броj њих стигао jе аутобусима из избjеглиштва. Долазак родбине жртава у Пребиловце на Свету литургиjу организовало jе Српско национално друштво Пребиловци из Београда од коjег Срби- повратници у Пребиловцима и уопште у долини Неретве очекуjе да пружи несебичну помоћ у обнови насеља и поновном подизању цркве.