Пребиловци

Untitled Document

ebook о селу Пребиловци

Истина о дешавањима у ратовима на простору бивше Југославије у посљедњој деценији двадесетог вијека и кажњавање свих одговорних за учињене ратне злочине су предуслови за истинско помирење народа на овим просторима. У Босни и Херцеговини у којој су конститутивна била и остала три народа, током трајања ратних сукоба, вођена су најмање четири посебна рата. Ратовало се ''за јединствену Босну'', ''за Републику Српску'' и ''за Херцег-Босну'', плус ратовање за аутономију у дијелу западне Босне. Учињени су бројни злочини, са којима ће се сви у Босни и Херцеговини морати суочити. Тешко се то, међутим, чини кад се ради о злочинима учињеним од стране властитих снага. За једне, друге или треће неко je херој, а тај исти неко- гледано из другог угла, угла властите нације je злочинац. Иде се из крајности у крајност. Минимизирају се злочини властитих снага а истовремено преувеличавају се злочини противничке стране. Никако у Босни и Херцеговини, овој дејтонској, да васкрсне истина која је погинула на почетку рата деведесетих година минулог вијека.
Током рата у Босни и Херцеговини убијено је и нестало 97.207 људи, што је 2,22 одсто од укупног броја становништва према попису из 1991. године. Ово су показали резултати истраживања Истраживачко-документационог центра (ИДЦ) из Сарајева чији је директор Мирсад Токача. По националној структури, према истом извору, највише убијених и несталих – 64.036 су Бошњаци, 24.905 жртава је српске националости док је огинуло или нестало 7. 788 Хрвата и 478 осталих.
Премда је број погинулих и несталих далеко испод оног који се до сада (зло)потребљавао- од 156.000 до чак 329.000 хиљада људи, и даље се манипулише сa злочинима које су учинили Срби а посебно се то чини са злочинима над Србима. Сребреница се готово наслaња на Кравице. За Сребреницу зна цијели свијет а за Кравице само Срби. Пребиловце над чијим житељима су извршена три злочина у посљедњих пола вијека нико и не спомиње. Књига ”Очи у очи” Милана Тасовца бави се страдањем Пребиловаца и српског народа у дијелу јужне Херцеговине, тачније на подручју општина Столац, Чапљина и Неум.
Вријеме је да се сви храбро, очи у очи, суоче са истином и злочином и да се једном за свагда заврше ратови у Босни и Херцеговини и врати достојанство стварним жртвама безумног рата и њиховим бројним подорицама. ”Очи у очи”, електронска књига са стотињак страница, ослоњена на више различитих муслиманских, хрватских и српских извора података, представља управо допринос истини о два посљедња рата у јужном дијелу Херцеговине.

Електронска књига о Пребиловцима и јужној Херцеговини у рату 1941. и 1992. налази се на овој адреси

АКТУЕЛНО У ВЕЗИ ПРЕБИЛОВАЦА

Untitled Document

Достојaн заступник пред Богом и Светим Савом

Његова Светост у Пребиловцима окружен Пребиловчанима.

Патријарх српски Павле преминуо је 15. новембра 2009. у 10.45. Био је на Војно медицинској академији на лјечењу од 13. новембра 2007. године. Патријарх Павле (родно име Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији.

У родном мјесту је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Тузли, вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

На ванредном засједању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990, којем је предјседавао загребачко-љубљански митрополит Јован Павловић, замјеник тада оболелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем. Како ниједан од кандидата није добио довољан број гласова избор је обављен жријебом на „апостолски начин”, тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха.

Тако је Павле постао 44. поглавар СПЦ. Устоличен 2. децембра 1990. у Саборној цркви Св. Архангела Михаила у Београду од стране 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Патријарх Павле је тада истакао да му је једини програм рада Јеванђеље.

За вријеме овоземаљског живота за вjерујући народ био је светитељ који по земљи хода. Био је познат и по томе што је користио средства јавнoг превоза на путевањима по Отаџбини. Посјетио је бројне православне цркве: цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији.

Након што је служио Свету литургију са опјелом Патријарх српски Павле 4. августа 1991. године свјештао је крипту у коју су сахрањене жртве из Другог свјетског рата

Његова светост који је 15. новембра 2009. oтишао међу светитеље гдjе га вjерујући Срби од тада имају ”као достојног заступника пред Богом и Светим Савом“, био је у Пребиловцима у три наврата. Поклонио се земним остацима мученика изнјетих из јама док су боравиле у сеоском дому, цјеливао их и служио помен. На 50-ту годишњицу страдања освјештао је темеље спомен цркве и крипту, а затим је, са владикама Атанасијем и Иринејом и свештенством, служио Свету литургију и опјело мученицима, чије су мошти, потом, положене у крипту. Ту, у Пребиловцима, између осталог рекао је: “Ко је ове људе, жене и децу, чије кости овде леже, питао пре рођења хоће ли бити Срби, Хрвати или Словенци и у којем ће се народу родити, и по којој би то правди било да се некоме упише као заслуга то што се роди баш у том народу. То није по божијој правди, него по неправди једног помућеног ума и савјести за које се Син Божји на крсту помолио: Опрости, 'Оче, не знају шта раде'. Зато не смијемо пристати на злочин по било коју цену. Боље је да идемо у јаму него да некога у њу гурамо. Постоји вечни судија и његов неминовни суд. Само ће преведници и мученици ући у његов свет правде“ (a. д.-м. ј.)

Његова Светост патријар српски Павле Пребиловце је посјетио у три наврата. На каналу Youtube објављен је филм о посјети Пребиловцима која се догодила у фебруару 1991. године. Филмови су још један докуменат о величини злочина у Пребиловцима 1941. године али и о снази и дубини мисли Његове Свестости патријарха Павла.

--------------
Публиковано 16. новембра 2009. Године