Истина о дешавањима у ратовима на простору бивше Југославије у посљедњој деценији двадесетог вијека и кажњавање свих одговорних за учињене ратне злочине су предуслови за истинско помирење народа на овим просторима. У Босни и Херцеговини у којој су конститутивна била и остала три народа, током трајања ратних сукоба, вођена су најмање четири посебна рата. Ратовало се ''за јединствену Босну'', ''за Републику Српску'' и ''за Херцег-Босну'', плус ратовање за аутономију у дијелу западне Босне. Учињени су бројни злочини, са којима ће се сви у Босни и Херцеговини морати суочити. Тешко се то, међутим, чини кад се ради о злочинима учињеним од стране властитих снага. За једне, друге или треће неко je херој, а тај исти неко- гледано из другог угла, угла властите нације je злочинац. Иде се из крајности у крајност. Минимизирају се злочини властитих снага а истовремено преувеличавају се злочини противничке стране. Никако у Босни и Херцеговини, овој дејтонској, да васкрсне истина која је погинула на почетку рата деведесетих година минулог вијека.
Током рата у Босни и Херцеговини убијено је и нестало 97.207 људи, што је 2,22 одсто од укупног броја становништва према попису из 1991. године. Ово су показали резултати истраживања Истраживачко-документационог центра (ИДЦ) из Сарајева чији је директор Мирсад Токача. По националној структури, према истом извору, највише убијених и несталих – 64.036 су Бошњаци, 24.905 жртава је српске националости док је огинуло или нестало 7. 788 Хрвата и 478 осталих.
Премда је број погинулих и несталих далеко испод оног који се до сада (зло)потребљавао- од 156.000 до чак 329.000 хиљада људи, и даље се манипулише сa злочинима које су учинили Срби а посебно се то чини са злочинима над Србима. Сребреница се готово наслaња на Кравице. За Сребреницу зна цијели свијет а за Кравице само Срби. Пребиловце над чијим житељима су извршена три злочина у посљедњих пола вијека нико и не спомиње. Књига ”Очи у очи” Милана Тасовца бави се страдањем Пребиловаца и српског народа у дијелу јужне Херцеговине, тачније на подручју општина Столац, Чапљина и Неум.
Вријеме је да се сви храбро, очи у очи, суоче са истином и злочином и да се једном за свагда заврше ратови у Босни и Херцеговини и врати достојанство стварним жртвама безумног рата и њиховим бројним подорицама. ”Очи у очи”, електронска књига са стотињак страница, ослоњена на више различитих муслиманских, хрватских и српских извора података, представља управо допринос истини о два посљедња рата у јужном дијелу Херцеговине.
Електронска књига о Пребиловцима и јужној Херцеговини у рату 1941. и 1992. налази се на овојадреси
Са парастоса у цркви на Врачару у Београду, 1. aвгуста 2009. године који је организовало СНД ”Пребиловци”
Парастос за више од 4.000 Срба из долине Неретве, које су усташе убиле у љето 1941. године, служен је у суботу 8. августа у Пребиловцима код Чапљине. Међу страдалима је и више од 500 жена, дјевојака и дјеце из Пребиловаца, који су 6. августа 1941. године живи бачени у Шурманачку јаму, код данас познатог католичког светилишта Међугорја. Служио је игуман Данило из манастира Житомислићи уз саслужење двојице свештеника.
Треба рећи да су посмртни остаци жртава из 13 јама извађени 1991. године и да су сахрањени у Спомен-цркви у Пребиловцима, али су их хрватске снаге под командом генерала ХВ Јанка Бобетка, 1992. године оскрнавиле и уништиле експлозивом, тако да је остао незнатан дио од опојаних и уз црквене свечаности положених посмртних остатака мученика којима је посвећена црква у чијој су крипти били сахрањени.
У централној информативној емисији Дневник ТВ Републике Српске који је објављен у суботу 8. августа у 19.30 емитован је тонски прилог дописника из Требиња Божидара Стајчића у којем је уз свештеника Данила из манастира Житомислић говорило неколико чланова уже родбине страдалих 1941. године и представник Српског националног друштва ”Пребиловци” из Београда, Миленко Јахура.
Сваки август је мјесец сјећања у Пребиловцима. Обиљежава поменом на невино страдале у Другом свјетском рату
Игуман Данило у краткој бесједи након парастоса подсјетио је да за злочин у Пребиловцима још нико није одговарао и да Срби још увијек чекају да правди буду приведени они који су учиили злочин у Пребиловцима. Миленко Јахура говорио је о напорима да се у Пребиловцимa обнове све куће и да село добије некадашњи аутентичан изглед. Иначе, поред парастоса у Пребиловцима, у цркви Светог Саве, на београдском Врачару, у суботу, 1. августа 2009, служен је годишњи парастос Србима са подручја Чапљине и Стоца, страдалим од усташа од 1941-45. и од 1992-95. Служио је епископ хвостански Атанасије (Ракита), уз саслужење три свештеника и два ђакона.
Парастос у саборном храму на Врачару био је у организацији Српског националног друштва ”Пребиловци” којe од свог оснивања редовно организујe посјетe Пребиловцима у којима је њиховим трудом и залагањем обновљен мјесни Дом културе.
Родбинa и поштоваoци мученика парастосу у Пребиловцима а прије тога и у Београду присуствовали су у великом броју.