Пребиловци

Untitled Document

ebook о селу Пребиловци

Истина о дешавањима у ратовима на простору бивше Југославије у посљедњој деценији двадесетог вијека и кажњавање свих одговорних за учињене ратне злочине су предуслови за истинско помирење народа на овим просторима. У Босни и Херцеговини у којој су конститутивна била и остала три народа, током трајања ратних сукоба, вођена су најмање четири посебна рата. Ратовало се ''за јединствену Босну'', ''за Републику Српску'' и ''за Херцег-Босну'', плус ратовање за аутономију у дијелу западне Босне. Учињени су бројни злочини, са којима ће се сви у Босни и Херцеговини морати суочити. Тешко се то, међутим, чини кад се ради о злочинима учињеним од стране властитих снага. За једне, друге или треће неко je херој, а тај исти неко- гледано из другог угла, угла властите нације je злочинац. Иде се из крајности у крајност. Минимизирају се злочини властитих снага а истовремено преувеличавају се злочини противничке стране. Никако у Босни и Херцеговини, овој дејтонској, да васкрсне истина која је погинула на почетку рата деведесетих година минулог вијека.
Током рата у Босни и Херцеговини убијено је и нестало 97.207 људи, што је 2,22 одсто од укупног броја становништва према попису из 1991. године. Ово су показали резултати истраживања Истраживачко-документационог центра (ИДЦ) из Сарајева чији је директор Мирсад Токача. По националној структури, према истом извору, највише убијених и несталих – 64.036 су Бошњаци, 24.905 жртава је српске националости док је огинуло или нестало 7. 788 Хрвата и 478 осталих.
Премда је број погинулих и несталих далеко испод оног који се до сада (зло)потребљавао- од 156.000 до чак 329.000 хиљада људи, и даље се манипулише сa злочинима које су учинили Срби а посебно се то чини са злочинима над Србима. Сребреница се готово наслaња на Кравице. За Сребреницу зна цијели свијет а за Кравице само Срби. Пребиловце над чијим житељима су извршена три злочина у посљедњих пола вијека нико и не спомиње. Књига ”Очи у очи” Милана Тасовца бави се страдањем Пребиловаца и српског народа у дијелу јужне Херцеговине, тачније на подручју општина Столац, Чапљина и Неум.
Вријеме је да се сви храбро, очи у очи, суоче са истином и злочином и да се једном за свагда заврше ратови у Босни и Херцеговини и врати достојанство стварним жртвама безумног рата и њиховим бројним подорицама. ”Очи у очи”, електронска књига са стотињак страница, ослоњена на више различитих муслиманских, хрватских и српских извора података, представља управо допринос истини о два посљедња рата у јужном дијелу Херцеговине.

Електронска књига о Пребиловцима и јужној Херцеговини у рату 1941. и 1992. налази се на овој адреси

АКТУЕЛНО У ВЕЗИ ПРЕБИЛОВАЦА

Untitled Document

Моба на Манојловој кући

У ситуацији бременитој искушењима садашњости и несрећама из прошлости, у Пребиловцима је, овог љета, oрганизована права моба на кући Манојла Драгићевића. Била су потребна два августовска викенда, два радна дана, са много руку да се припреми терен за обнављање двадесет прве куће у Пребиловцима. Скоро стотину их чека овакве или сличне мобе. Манојло је, ове године, једини из Пребиловаца добио донацију и то од Републике Српске.

Кућа се налази у центру села, близу дома. Погледу испред куће отвара се висораван Краварица одакле долази и пут у Пребиловце. Некад je то билa Ћуковa кућa. Чим се изађе на висораван уочљива је, због свог централног положаја и своје дужине. Ни једна разгледница села не би се могла замислити без ове куће која се пружила скоро преко пола села. Њен власник Никола Драгићевић, кад је купио од Ћукова, проширујући је и прилагођавајући потребама породице, поштовао је обичај да свака просторија има посебан улаз из дворишта. Јуна 1992., и од ове куће у Пребиловцима, остао је само дугачки, необично дугачки низ голих зидова. Постоји једна фотографија села и ове куће која потврђује њен опис. Николином сину Манојлу који је све ове године послије рата провео у Гацку у избјеглиштву, услов за донацију био je да потпуно поруши највећи дио старих зидова, да би се на том мјесту подигла нова и савремена кућа, са поткровљем и површином у основи од 60-70 квм!

Овдје се, конкретно, поставља питање зашто је донатор дао налог домаћину да поруши старе зидове и то, на централној кући у селу? Из многих разлога било би добро да се очува градитељско насљеђе Пребиловаца. Наравно, у спољним контурама, док се унутар зидова куће могу и требају осавременити. У наметнутој дилеми, очувања градитељске традиције, или обнове и повратка, логично је да побјеђује ово друго. И то говори о проблемима са којима се суочавају Пребиловци у мукотрпној борби за обнову и опстанак.

Но, било како било, ношен жељом да се врати на родно огњиште Манојло је прихватио услов и кренуо на посао кроз оживљавање једног лијепог обичаја- мобе. Билe су потребне двије одлично организованe мобe. Поред Манојла, његове супруге Наде, синова Дејана и Николе, пуни допринос је дао и домаћинов брат Милан-Мићо са свом својом породицом, рођаци, пријатељи и другови Манине и Мићине дјеце из Гацка и Требиња, гдје браћа ево већ скоро двије деценије живе у избјеглиштву.

Одавно Пребиловци нису видјели нешто тако пријатно и радосно као што је била ова моба. Радилиште је одисало слогом, снагом, младошћу, полетом... Тон је давао домаћин не скривајући задовољство што се враћа у своје село, увјерен у његову обнову и опстанак. И поред мукотрпног посла са каменим блоковима, на љетној јари, спремио је послужење за комшије који су дошли на радилиште да га поздраве и честитају му градњу куће и скори повратак. Послије мобе су, сви заједно, отишли на језерo Шкрка, гдје je спремљен роштиљ и пиће. Зачула се пјесма из грла aли и гусларска са мобилних телефона. Било је и подизања здравице, шале до миле воље.., као неких давних дана на овом истом мјесту.

Обнова неке, од преко сто уништених кућа у Пребиовцима је жељан и радостан догађај. Ипак, вријеме je да се постави врло озбиљно питање; зашто се тек сваке друге године обнови само по једна кућа у Пребиловцима? Политиком донација на кашичицу село се неће лако обновити. Скоро је задњи час да се пред одговорне, на разним мјестима и нивоима, постави захтјев за потпуну обнову Пребиловаца и обезбјеђење услова за очување села и његовог простора. Расељени Пребиловчани то очекују а многи су спремни и да се трајно врате у село (м. ј).

Стара кућа Николе (Тодора) Драгићевића на снимку Д. Хаџимусића из 1974. године

Овако је изгледала Николина кућа прије десет година (1999.) , кад су у село стигли први повратници након рата.
Снимио: Миленко Јахура

У љето 2010. почели су радови на обнови куће Манојла Драгићевића

На Пребиловцима- селу на интерету од септембра 2009. године