Истина о дешавањима у ратовима на простору бивше Југославије у посљедњој деценији двадесетог вијека и кажњавање свих одговорних за учињене ратне злочине су предуслови за истинско помирење народа на овим просторима. У Босни и Херцеговини у којој су конститутивна била и остала три народа, током трајања ратних сукоба, вођена су најмање четири посебна рата. Ратовало се ''за јединствену Босну'', ''за Републику Српску'' и ''за Херцег-Босну'', плус ратовање за аутономију у дијелу западне Босне. Учињени су бројни злочини, са којима ће се сви у Босни и Херцеговини морати суочити. Тешко се то, међутим, чини кад се ради о злочинима учињеним од стране властитих снага. За једне, друге или треће неко je херој, а тај исти неко- гледано из другог угла, угла властите нације je злочинац. Иде се из крајности у крајност. Минимизирају се злочини властитих снага а истовремено преувеличавају се злочини противничке стране. Никако у Босни и Херцеговини, овој дејтонској, да васкрсне истина која је погинула на почетку рата деведесетих година минулог вијека.
Током рата у Босни и Херцеговини убијено је и нестало 97.207 људи, што је 2,22 одсто од укупног броја становништва према попису из 1991. године. Ово су показали резултати истраживања Истраживачко-документационог центра (ИДЦ) из Сарајева чији је директор Мирсад Токача. По националној структури, према истом извору, највише убијених и несталих – 64.036 су Бошњаци, 24.905 жртава је српске националости док је огинуло или нестало 7. 788 Хрвата и 478 осталих.
Премда је број погинулих и несталих далеко испод оног који се до сада (зло)потребљавао- од 156.000 до чак 329.000 хиљада људи, и даље се манипулише сa злочинима које су учинили Срби а посебно се то чини са злочинима над Србима. Сребреница се готово наслaња на Кравице. За Сребреницу зна цијели свијет а за Кравице само Срби. Пребиловце над чијим житељима су извршена три злочина у посљедњих пола вијека нико и не спомиње. Књига ”Очи у очи” Милана Тасовца бави се страдањем Пребиловаца и српског народа у дијелу јужне Херцеговине, тачније на подручју општина Столац, Чапљина и Неум.
Вријеме је да се сви храбро, очи у очи, суоче са истином и злочином и да се једном за свагда заврше ратови у Босни и Херцеговини и врати достојанство стварним жртвама безумног рата и њиховим бројним подорицама. ”Очи у очи”, електронска књига са стотињак страница, ослоњена на више различитих муслиманских, хрватских и српских извора података, представља управо допринос истини о два посљедња рата у јужном дијелу Херцеговине.
Електронска књига о Пребиловцима и јужној Херцеговини у рату 1941. и 1992. налази се на овојадреси
Поглед на дио Булутове махале у рушевинама.
Снимак је настао 2006. године.
Почетком септембра у Скупштини општине Чапљина одржан је састанак код начелника Смиљана Видића гдје се разговарало се о изгрдањи
водовода за Пребиловце, обнови стамнебих објеката Срба повратника у прошлој и овој години те одрживости повратка. Испред Министарства за људска права и избјеглице БиХ састанку су присуствовали секретар министарства Драго Ковач, члан Комисије за избјегла и расељена лица БиХ Богдан Брњашић,
сарадник у наведеном министарству те представници Удружења Срба повратника из Чапљине Максим Лојпур и Митар Пухало.
Представници Министарства за људска права и избјеглице упутили су оштру критику на рачун Скупштине општине Чапљина због опструкције пројеката, када су у питању повратници српске националности. Драго Ковач је истакао да је Чапљина једина општина у БиХ која није кренула са реализацилом пројеката за које је средства додјелила Комисија министарства. Ту спада и водовод за Пребиловце.
- Уколико се водоводна мрежа, изграђена прије рата, не санира у овој години министарство има начина како то ријешити, истакао је Ковач.
Начелник Скупштие општине Смиљан Видић дао је обећање да ће се наведени пројекат, ипак, реализовати у овој години.
Ништа боља ситуација није ни са другим пројектима које имплементира општина Чапљина а за која је средства обезбједило Минстарство за људска права и
избјеглице. Представници Удружења Срба повратника истакли су лошу сарадњу нове власти и повратника. Удружење је кандидовало и реализовало више од 10
пројеката што, како су истакли представници Удружење, изгледа некоме смета. О лошем односу власти према Удружењу, чуло се на овом скупу, упућен је допис надлежним министарствима гдје су указали на опструкције према Удружењу од стране актуелне власти. Секретар Министарства за људска права и избјеглице Драго Ковач нагласио је како је пожељно да невладин сектор активно сарађује са општинским органима, у овом случају око избора корисника будућих донација. Да би се превазишле уочене слабости договорено је да се представници Скупштине општине нађу ускоро на заједничком састанку са Удружењем Срба повратника гдје би се конкретно разговарало о проблемима које имају Срби повратници приликом добијања донација за поправку кућа и током извођења радова.
Састанак у Скупштини општине Чапљина одржан је 4. септембра 2009. године. Публиковано септембра 2009. године