УСКОРО!
ebook о селу
Пребиловци
Истина о дешавањима у ратовима на простору бивше Југославије у посљедњој деценији двадесетог вијека и кажњавање свих одговорних за учињене ратне злочине су предуслови за истинско помирење народа на овим просторима. У Босни и Херцеговини у којој су конститутивна била и остала три народа, током трајања ратних сукоба, вођена су најмање четири посебна рата. Ратовало се ''за јединствену Босну'', ''за Републику Српску'' и ''за Херцег-Босну'', плус ратовање за аутономију у дијелу западне Босне. Учињени су бројни злочини, са којима ће се сви у Босни и Херцеговини морати суочити. Тешко се то, међутим, чини кад се ради о злочинима учињеним од стране властитих снага. За једне, друге или треће неко je херој, а тај исти неко, гледано из другог угла, угла властите нације je злочинац. Иде се из крајности у крајност. Минимизирају се злочини властитих снага а истовремено преувеличавају се злочини противничке стране. Никако у Босни и Херцеговини, овој дејтонској, да васкрсне истина која је погинула на почетку рата деведесетих година минулог вијека. Mанипулише се злочинима које су учинили Срби а посебно се то чини са злочинима над Србима. Сребреница се готово наслaња на Кравице. За Сребреницу зна цијели свијет а за Кравице само Срби. Пребиловце над чијим житељима су извршена три злочина у посљедњих пола вијека нико и не спомиње. Књига ”Очи у очи” Милана Тасовца бави се страдањем Пребиловаца и српског народа у дијелу јужне Херцеговине, тачније на подрузју општина Столац, Чапљина и Неум. Вријеме је да се сви у БиХ храбро, очи у очи, суоче са истином и злочином и да се једном за свагда заврше ратови у Босни и Херцеговини. ”Очи у очи”, електронска књига са стотињак страница, опремљена фотографијама и ослоњена на више различитих муслиманских, хрватских и српских извора података, представља допринос упознавања јавности са истином о току два посљедња рата у јужном дијелу Херцеговине.
Ускоро на www.prebilovci.net електронска књига о Пребиловцима и јужној Херцеговини у рату 1941. и 1992. године
- Укратко из Пребиловаца
Света литургија са парастосом
Освећење Дома културе
Двадесетак фамилија се жели вратити у Пребиловце
Промоција сајта у Пребиловцима
Пребиловачка епопеја - Отворена кредитна линија за подстицање развоја пољопривреде
- Приказања Госпе у Међугорју дjело ђавола
- Социјалдемократи Српске на локалним изборима у Чапљини
- Обнавља се Дом културе
- Апел за васкрс Пребиловаца
- Награда Београда Милораду Екмечићу
- Укратко
Обнавља се пет кућа повратницима
Националним кључем до посла
Адресар Пребиловчана и Клепчана у избјеглиштву
Избори у БиХ
Из матичне књиге Пребиловаца за 2008. - Савез независних социјалдемократа међу Србима у долини Неретве
- Босна и Херцеговина дугује програним и расељеним повратак
- Уређење гробља пред Задушнице
- Село у српској књижевности
- Укратко из Пребиловаца и околине
- Фото албум Пребиловци
- Скупштина СНД „Пребиловци” из Београда
- Још једна кућа
- Годишње засједање СНД "Пребиловци" из Београда
- Пребиловци у слободној енциклопедији Wikipedia
- Освећење цркве Светог Преображења у Клепцима
- Парастос над отвореним гробом
- Свјетско првенство риболоваца
- Пребиловци у мрежи Телекома Српске
- Почели радови
- Пребиловци, центар окупљања Херцеговаца!?
- Шестоавгустовски помен
- Двиjе нове куће
- Prebilovci.com
- Национално друштво
- Декларациjа друштва
- Девастациjа Хутова блата
Шестоавгустовски помен
Светом архиjереjском литургиjом са парастосом коjу jе служио умировљени владика Атанасиjе обиљежена 65-то годишњица злочина у Пребиловцима
Поводом 65-то годишњице злочина у селу Пребиловцима, када jе 1941. на преко 40 стратишта, од коjих jе наjпознатиjе jама Голубинка у Шурманцима, убиjено преко 800 мjештана, у недjељу 6. августа 2006. године одржана jе Света литургиjа са парастосом. Свету литургиjу посвећену српским жртвама у усташком геноциду 1941. и поновљеном 1992. године служио jе владика Атанасиjе. Саслуживали су свештеници Александар Илић и Борис Чоловић. Богослужење jе одржано на мjесту гдjе су 1991. године сахрањени посмртни остаци жртава претходно извађени из Шурманачке и других jама у Херцеговини. Посмртни остаци били су сахрањени у крипти коjа jе била подигнута у оквиру цркве посвећене Сабору српских светитеља и пребиловачких великомученика. И крипта и недовршена црква, након прогона Срба из Пребиловаца (1992), минирани су и сравњени са земљом. Jош увиjек за ово злодjело нико ниjе одговарао. Ни данас, 15 година послиjе злочиначког рушења села и цркве, са сигурношћу се не може рећи шта се догодило са освећеним и посвећеним моштима жртава из 1941. године. Подугачак jе списак оних коjи су за то одговорни - од суда у Хагу преко локалних власти до правосудних органа деjтонске БиХ.
_____
Непосредно пред Други свjетски рат село jе имало око 1.000 становника. Офанзиву усташких снага тзв НДХ коjа jе траjала од Илиндана до 28. августа 1941. године преживjело jе свега 172 чељади. Били су то углавном мушкарци, jедан броj дjечака и дjевоjчица и само четири удате жене. 65-то годишњицу злочина над читавим селом од укупног броjа преживjелих Пребиловчана дочекали су: Драгићевић (Владимира-Влаjка) Воjко, Булут (Петка) Младен, Булут (Jове) Максим -Црни, Булут (Максима) Павле, Булут (Ђуре) Нико, Ћирић (Тодора) Шћепо, Сухић (Лазара) Маноjло, Ђурасовић (Jове) Михо, Ђурасовић (Jове) Jован - Лоло, Надаждин (Марка) Данило, Екмечић (Лазара) Ђуро, Екмечић (Марка) Младен, Мирковић (Лазара) Jово. Медан (Саве) Часлав и Трипковић (Трипка) Ћетко. Од преживjелих Пребиловчана данас у селу живе само Данило (Марка) Надаждин и Воjко (Владимира-Влаjка) Драгићевић.
_________
Светоj литургиjиjи присуствовало jе око 400 вjеруjућих Срба, наjближих сродника жртава. Наjвећи броj њих стигао jе аутобусима из избjеглиштва. Долазак родбине жртава у Пребиловце на Свету литургиjу организовало jе Српско национално друштво Пребиловци из Београда од коjег Срби- повратници у Пребиловцима и уопште у долини Неретве очекуjе да пружи несебичну помоћ у обнови насеља и поновном подизању цркве.